Profesor Branko Jokić, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom „Feniks“, već godinama ukazuje na goruće probleme sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u Srbiji — od nepristupačnih javnih prostora do institucionalne nevidljivosti. No, jedna od najvažnijih, a često zanemarenih tema, jeste zapošljavanje i ekonomska nezavisnost. Kroz rad Udruženja „Feniks“, koje okuplja osobe svih kategorija invaliditeta, jasno se vidi koliko je teško probiti barijere koje nisu samo fizičke, već i društvene i ekonomske.
Foto: Anđela Stevanović
Zakon postoji – ali volja izostaje
Spremnost poslodavaca da zapošljavaju osobe sa invaliditetom i dalje je na nezavidnom nivou. U mnogim slučajevima, zapošljavanje se ne dešava zbog prepoznavanja sposobnosti i potencijala osobe, već iz pukog straha od kazni koje zakon propisuje. Iako propisi nalažu da svaki poslodavac sa preko 20 (javni sektor) ili 50 zaposlenih (privatni sektor) mora zaposliti osobu sa invaliditetom, mnogi radije biraju da plate penale.
Razlozi su brojni – od predrasuda i neinformisanosti do percipiranih troškova prilagođavanja radnog mesta. Umesto da prepoznaju radne sposobnosti i doprinos osoba sa invaliditetom, poslodavci ih često vide kao „obavezu“ umesto kao resurs.
Podrška postoji – ali varira po lokalu
U Beogradu i drugim većim gradovima postoje programi podrške za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, najčešće u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i lokalnih samouprava. Ti programi uključuju:
- Subvencije za poslodavce
- Finansiranje prilagođavanja radnog mesta
- Profesionalnu orijentaciju i obuke
- Pomoć u pronalaženju posla
Međutim, kako ističu u Udruženju „Feniks“, uspešnost ovih programa često zavisi od lokalne inicijative, dostupnosti sredstava i dobre volje institucija.
Kvote bez kontrole – zakon bez efekta
Iako zakon jasno propisuje kvote, njegova primena ostaje ograničena. Kontrola sprovođenja zakona je slaba, a stimulacija za poslodavce minimalna. Mnogi biraju da ignorišu mogućnosti zapošljavanja, plaćajući kazne bez dubljeg razmatranja. Time se osobe sa invaliditetom guraju dublje u ekonomsku zavisnost, i uskraćuje im se šansa za samostalnost.
Uspeh bez sistema – upornošću pojedinca
Iako se priče o uspešnim karijerama osoba sa invaliditetom retko nađu u medijima, one svakako postoje. Od IT stručnjaka, umetnika, nastavnika do sportista – mnogi su dokazali da invaliditet nije prepreka za profesionalni razvoj. Međutim, ti uspehi uglavnom nisu rezultat sistemske podrške, već individualne upornosti, pomoći porodice i angažmana nevladinih organizacija.
Upravo to dodatno govori o nepravdi – da bi osoba sa invaliditetom uspela, mora da uloži dvostruko više truda, uz minimalnu institucionalnu podršku.
Vreme je za promenu pogleda, ne samo propisa
Ekonomska nezavisnost je osnov svakog dostojanstvenog života. Osobe sa invaliditetom ne traže privilegije, već priliku. Kako poručuje Udruženje „Feniks“, potrebno je više od zakonskih članova – potrebna je društvena svest, volja i odgovornost. Zapošljavanje ne sme biti formalnost niti kazna za poslodavce, već prilika da se stvori inkluzivno i pravedno društvo za sve.
Foto: Promo
