Gospojinski post počinje danas, u četvrtak 14. avgusta, na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su stradali mučeničkom smrću. Jedan od četiri velika posta stroži je od Božićnog i Apostolskog, a zbog velikog poštovanja prema Bogorodici, mnogi vernici doživljavaju ga kao i Vaskršnji.
Gospojinski post je najmlađi. Uveden je u čast Majke Božije, koja je vreme pre upokojenja provela posteći, u miru, tišini i molitvi. Prvi put se pominje u spisima Teodora Studita, 826. godine, da bi konačno bio utvrđen na Carigradskom saboru 1166.
Foto: SPC
Kako se posti Gospojinski post
Ovaj post odlikuje se strogoćom. Tokom dve sedmice jede se hrana pripremljena na vodi, osim u dane vikenda, kada su dozvoljeni ulje i vino, i na Preobraženje, kada se može jesti i riba. Ako praznik Uspenja padne u sredu ili petak, jedu se riba, vino i ulje. U narodu postoji običaj da se mlado grožđe ne jede do Preobraženja, kada se blagosilja u crkvi.
Gospojinski post ima i veliko duhovno značenje. To je vreme molitve, pokajanja i duhovnog uzdizanja, kada se vernici trude da se oslobode loših misli i dela, i da se približe Bogu. Ovaj period doživljava se i kao prilika da se ugledamo na život Presvete Bogorodice i sledimo njen svetli primer.
Pročitajte još
Običaji za početak Gospojinskog posta
Budući da je posvećen Bogorodici, veruje se da je Gospojinski post posebno važan za žene i majke.
Prema narodnom verovanju, svi običaji na dan početka posta vezuju se za vodu i bosiljak, takozvanu božju biljku. Stoga, domaćice, u jelo obavezno stavite malo bosiljka za zdravlje i sreću cele porodice.
Gospojinski post pravoslavni vernici okončavaju svetim pričešćem 28. avgusta, na dan Bogorodičinog Uspenja.
(Alo)
BONUS VIDEO:
