„Plan B - nuklearno oružje“
Japanska poslanica Rui Macukava, bivša zamenica ministra odbrane i članica uticajnog bezbednosnog odbora vladajuće Liberalno-demokratske partije, kaže da se američko prisustvo više ne može uzimati zdravo za gotovo.
- Tramp je nepredvidiv, što je možda njegova snaga, ali uvek moramo imati plan B. Plan B može biti da se ide ka nezavisnoj odbrani - čak i nuklearnom oružju - rekla je ona za Rojters.
Trampov povratak u Belu kuću poljuljao je poverenje i u Južnoj Koreji. Istraživanja pokazuju da čak tri četvrtine građana podržava ideju razvoja sopstvenog atomskog arsenala.
Iako novi predsednik Li DŽe Mjung odbacuje takvu opciju, čak i unutar njegove sopstvene Demokratske stranke raste broj onih koji veruju da zemlja treba da zadrži sposobnost brzog razvoja nuklearnog oružja ako se zaštita SAD pokaže nesigurnom.
Foto: Profimedia
Japan ruši stare tabue
U Japanu, zemlji koja je doživela užas atomskih bombi u Hirošimi i Nagasakiju, javna podrška razvoju nuklearnog oružja je i dalje niža nego u Koreji - ali raste.
Nekoliko anketa pokazuje spremnost građana da preispitaju takozvana „Tri nenuklearna principa“ iz 1967. godine, prema kojima Japan ne sme da proizvodi, poseduje ili dozvoli da se nuklearno oružje nalazi na njegovom tlu.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Portparoli japanskih poslanika, zvaničnika i bivših vojnih komandanata agencije Rojters rekli su da postoji sve veća spremnost da se ti principi reinterpretiraju. To bi otvorilo mogućnost privremenog stacioniranja američkog nuklearnog oružja u Japanu, po uzoru na NATO-ov sistem „deljenja nuklearnog oružja“.
Potres u savezima
Sumnje u američku pouzdanost nisu počele sa Trampom. Čak i pre Baraka Obame, japanski političari su sumnjali u odlučnost Vašingtona kada nije reagovao na izgradnju veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru od strane Kine. Za DŽoa Bajdena, bili su zabrinuti da su SAD, iz straha od eskalacije, bile oprezne u vezi sa isporukom oružja Ukrajini.
Sada, sa Trampom, nervoza je eksplodirala. NJegovi sporovi sa NATO-om, trgovinski rat i tarife koje su najteže pogađale američke saveznike, pa čak i pominjanje mogućnosti pridruživanja Kanade SAD, duboko su uznemirili Tokio i Seul.
Foto: Profimedia
Kina i Severna Koreja kao pretnje
U istočnom Pacifiku pretnje samo rastu. Kina brzo širi svoj nuklearni arsenal i, prema američkim procenama, mogla bi imati više od 1.000 bojevih glava do 2030. Severna Koreja nastavlja da testira nove rakete i razvija sofisticiranije sisteme za nošenje nuklearnog oružja.
Zato japanski i južnokorejski stručnjaci sve više govore o „nuklearnoj latentnosti“ – posedovanju znanja, materijala i tehnologije za brzu izgradnju oružja ako je potrebno.
Foto: Profimedia
Japan već ima 45 tona plutonijuma kao nusproizvod svog programa nuklearne energije i napredne raketne tehnologije, što ga čini takozvanom zemljom na nuklearnom pragu. Stručnjaci procenjuju da bi u slučaju krize mogao da napravi bombu za nekoliko meseci.
Prekretnica u Hirošimi
Rastuće raspoloženje za nuklearno odvraćanje posebno zabrinjava preživele iz Hirošime i Nagasakija.
- Samo zato što smo pod američkim nuklearnim kišobranom ne znači da smo bezbedni. Ako se upotrebi nuklearno oružje, svemu je kraj - rekao je Kunihiko Sakuma, koji je kao beba preživeo atomsku eksploziju u Hirošimi.
Međutim, mlađe generacije u Japanu se sve više poistovećuju sa iskustvima preživelih. Ankete pokazuju da trećina mladih ljudi u Hirošimi i okolini više ne želi da sluša svedočanstva takozvanih hibakuša, smatrajući ih previše uznemirujućim.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Hoće li se redosled u Aziji promeniti?
Iako vlade Japana i Južne Koreje kažu da ostaju posvećene statusu države bez nuklearnog oružja i savezu sa SAD, Trampova nepredvidivost otvorila je vrata nezamislivim debatama.
Za Tokio i Seul, koji se decenijama oslanjaju na američki kišobran za bezbednost, pitanje je da li se taj model može održati u doba kada američki predsednik pokazuje sve manje spremnosti da bezuslovno brani saveznike.
BONUS VIDEO:
