„План Б - нуклеарно оружје“
Јапанска посланица Руи Мацукава, бивша заменица министра одбране и чланица утицајног безбедносног одбора владајуће Либерално-демократске партије, каже да се америчко присуство више не може узимати здраво за готово.
- Трамп је непредвидив, што је можда његова снага, али увек морамо имати план Б. План Б може бити да се иде ка независној одбрани - чак и нуклеарном оружју - рекла је она за Ројтерс.
Трампов повратак у Белу кућу пољуљао је поверење и у Јужној Кореји. Истраживања показују да чак три четвртине грађана подржава идеју развоја сопственог атомског арсенала.
Иако нови председник Ли Џе Мјунг одбацује такву опцију, чак и унутар његове сопствене Демократске странке расте број оних који верују да земља треба да задржи способност брзог развоја нуклеарног оружја ако се заштита САД покаже несигурном.
Фото: Профимедиа
Јапан руши старе табуе
У Јапану, земљи која је доживела ужас атомских бомби у Хирошими и Нагасакију, јавна подршка развоју нуклеарног оружја је и даље нижа него у Кореји - али расте.
Неколико анкета показује спремност грађана да преиспитају такозвана „Три ненуклеарна принципа“ из 1967. године, према којима Јапан не сме да производи, поседује или дозволи да се нуклеарно оружје налази на његовом тлу.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Портпароли јапанских посланика, званичника и бивших војних команданата агенције Ројтерс рекли су да постоји све већа спремност да се ти принципи реинтерпретирају. То би отворило могућност привременог стационирања америчког нуклеарног оружја у Јапану, по узору на НАТО-ов систем „дељења нуклеарног оружја“.
Потрес у савезима
Сумње у америчку поузданост нису почеле са Трампом. Чак и пре Барака Обаме, јапански политичари су сумњали у одлучност Вашингтона када није реаговао на изградњу вештачких острва у Јужном кинеском мору од стране Кине. За Џоа Бајдена, били су забринути да су САД, из страха од ескалације, биле опрезне у вези са испоруком оружја Украјини.
Сада, са Трампом, нервоза је експлодирала. Његови спорови са НАТО-ом, трговински рат и тарифе које су најтеже погађале америчке савезнике, па чак и помињање могућности придруживања Канаде САД, дубоко су узнемирили Токио и Сеул.
Фото: Профимедиа
Кина и Северна Кореја као претње
У источном Пацифику претње само расту. Кина брзо шири свој нуклеарни арсенал и, према америчким проценама, могла би имати више од 1.000 бојевих глава до 2030. Северна Кореја наставља да тестира нове ракете и развија софистицираније системе за ношење нуклеарног оружја.
Зато јапански и јужнокорејски стручњаци све више говоре о „нуклеарној латентности“ – поседовању знања, материјала и технологије за брзу изградњу оружја ако је потребно.
Фото: Профимедиа
Јапан већ има 45 тона плутонијума као нуспроизвод свог програма нуклеарне енергије и напредне ракетне технологије, што га чини такозваном земљом на нуклеарном прагу. Стручњаци процењују да би у случају кризе могао да направи бомбу за неколико месеци.
Прекретница у Хирошими
Растуће расположење за нуклеарно одвраћање посебно забрињава преживеле из Хирошиме и Нагасакија.
- Само зато што смо под америчким нуклеарним кишобраном не значи да смо безбедни. Ако се употреби нуклеарно оружје, свему је крај - рекао је Кунихико Сакума, који је као беба преживео атомску експлозију у Хирошими.
Међутим, млађе генерације у Јапану се све више поистовећују са искуствима преживелих. Анкете показују да трећина младих људи у Хирошими и околини више не жели да слуша сведочанства такозваних хибакуша, сматрајући их превише узнемирујућим.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Хоће ли се редослед у Азији променити?
Иако владе Јапана и Јужне Кореје кажу да остају посвећене статусу државе без нуклеарног оружја и савезу са САД, Трампова непредвидивост отворила је врата незамисливим дебатама.
За Токио и Сеул, који се деценијама ослањају на амерички кишобран за безбедност, питање је да ли се тај модел може одржати у доба када амерички председник показује све мање спремности да безусловно брани савезнике.
БОНУС ВИДЕО:
