Ђи Чаоћун није био обичан шпијун који краде планове у тамним уличицама. Његово оружје била је стрпљивост.

Био је незграпан. Помало смушен. Никако није деловао као материјал за шпијуна. На кампусу се потпуно утапао у средину — деловао је као само још један амбициозни страни студент у потрази за приликом. Овим речима је описиван један од најбоље инфилтрираних кинеских шпијуна у последње време.

На Технолошком институту у Илиноису (ИИТ) студирао је електротехнику, остављајући утисак марљивог студента. Међутим, истрага ФБИ-ја касније ће утврдити да је Ђи био у директном контакту са оперативцима Министарства државне безбедности Кине (МСС) из провинције Ђангсу.

Наводно су га током једног зимског распуста у домовини, официри Министарства државне безбедности из Ђангсуа угостили уз раскошне вечере, понудили му новац и тајну заклетву на верност Пекингу.

Фото: Јутјуб принтскрин/Bloomberg Originals

 

Његова мисија - инфилтрирање у америчке технолошке кругове.

Његов најсмелији потез догодио се 2016. године. Искористивши програм МАВНИ ((Military Accessions Vital to the National Interest - проширење војне службе за стране држављане са посебним вештинама), Ђи се пријавио у резервни састав војске САД. Он је положио заклетву и постао припадник Резервног састава америчке војске.

Циљ је био јасан: добити америчко држављанство и безбедносни сертификат „Top Secret“, који би му отворио врата ЦИА-е, ФБИ-ја или НАСА-е.

Блумберг је недавно објавио емисију која прати кинеског обавештајног официра чија је мисија била да украде пословне тајне америчких ваздухопловних компанија.

Операција „Осам мета“

Главни задатак који му је поверио његов руководилац, високорангирани обавештајац Сји Јенцун, био је састављање „биографских пакета“ о осам појединцима.

Радило се о натурализованим америчким инжењерима и научницима кинеског или тајванског порекла који су радили за војну индустрију.

Ђи је прикупљао њихове навике, финансијске податке и приватне детаље, како би МСС могао да их уцени или врбује. Ови научници су радили на технологијама које Кина деценијама покушава да сустигне – од млазних мотора до напредних материјала за авијацију.

Користећи специјализоване сајтове за претрагу података, куповао је извештаје о њиховој прошлости и слао их Сјиу Јенцуну, маскирајући их као „питања колоквијуме".

 

 

Пад и „савршена“ грешка

Иронично, „савршеног шпијуна“ срушила је управо његова веза са централом. Када су амерички агенти 2018. године у Белгији намамили и ухапсили његовог шефа Сји Јенцуна (првог кинеског обавештајца икада изрученог Америци), клупко је почело да се одмотава.

Пронађени су докази о Ђијевој улози, а он је ухапшен у септембру исте године у Чикагу. 

Током две године, састајао се са својим везама у чикашким хотелима и три пута путовао у Пекинг. Тужиоци су тврдили да је приступање војсци била његова "пречица" до држављанства, безбедносних дозвола и дубљег приступа поверљивим подацима. На снимцима састанака са тајним агентом ФБИ-ја, који се представљао као кинески оперативац, Ђи се хвалио како је фотографисао носаче авиона и како планира да конкурише за посао у ЦИА, ФБИ или НАСА.

Током суђења 2022. године, доказано је да је лагао у војним упитницима, тврдећи да никада није био у контакту са страним обавештајним службама. Осуђен је на осам година затвора.

 

 

- Кинески држављанин осуђен је на осам година затвора због незаконитог деловања у Сједињеним Државама као агент Народне Републике Кине. Порота у Северном округу Илиноиса прошле године осудила је Ђи Чаоћун (31) по једној тачки оптужнице за заверу ради деловања као агент стране владе, тачније Народне Републике Кине, без претходног обавештавања државног тужиоца; једној тачки оптужнице за деловање као агент Народне Републике Кине без претходног обавештавања државног тужиоца; и једној тачки оптужнице за давање материјално лажне изјаве америчкој војсци. Окружни судија САД Роналд А. Гузман изрекао је казну - наводи се на сајту Министарства правде Сједињених Америчких Држава.

Докази изнети на суђењу открили су да је Ћи радио по упутствима високорангираних обавештајних официра у Министарству државне безбедности провинције Ђангсу, покрајинском одељењу Министарства државне безбедности Народне Републике Кине. Ћи, кинески држављанин са пребивалиштем у Чикагу, добио је задатак од Сју Јенцуна, заменика директора одељења у Министарству државне безбедности, да обавештајном официру достави биографске информације о одређеним особама ради могућег регрутовања. Међу особама су били кинески држављани који су радили као инжењери и научници у Сједињеним Државама, од којих су неки радили за америчке извођаче радова у области одбране.

 

 

Овај задатак био је део напора покрајинског одељења Ђангсу да добије приступ напредним ваздухопловним и сателитским технологијама које развијају компаније у САД. Сју је прошле године осуђен на 20 година затвора у савезном затвору након што је у Јужном округу Охаја проглашен кривим за заверу и покушај економске шпијунаже и крађу пословних тајни.

Године 2016, Ђи се пријавио у резервни састав Војске САД у оквиру програма „Војно придруживање од виталног значаја за национални интерес“, који је овластио Оружане снаге САД да регрутују одређене странце чије се вештине сматрају виталним за национални интерес. У својој пријави за учешће у програму MAVNI, Ђи је лажно изјавио да није имао контакт са страном владом у последњих седам година. У накнадном интервјуу са официром Војске САД, Ђи поново није открио свој однос и контакте са страним обавештајним официром.  Докази на суђењу су додатно открили да је 2018. године Ђи имао неколико састанака са тајним агентом за спровођење закона који се представљао као представник Министарства државне безбедности. Током ових састанака, Ђи је објаснио да са својом војном легитимацијом може да посећује и фотографише носаче авиона класе „Рузвелт“.

Фото: Википедија/Јавно власништво

носач авиона Теодор Рузвелт

Ђи је такође објаснио да ће, када добије америчко држављанство и безбедносну дозволу преко програма MAVNI, тражити посао у ЦИА, ФБИ или НАСА.

Ђи је намеравао да обавља послове сајбер безбедности у једној од тих агенција како би имао приступ свим њиховим базама података, укључујући базе података које садрже научна истраживања - наводи се у саопштењу.

Фото: Јутјуб принтскрин/Bloomberg Originals

 

Размена 2024.

Иако је његова каријера у САД завршена осудом, Ђи Чаоћун је остао важна фигура за Пекинг.

У новембру 2024. године, у оквиру дипломатског договора, он је ослобођен и враћен у Кину. Замењен је за америчке држављане који су годинама били у кинеским затворима под сумњивим оптужбама.

Фото: Јутјуб принтскрин/Bloomberg Originals

 

Данас се његов случај изучава у обавештајним академијама широм света као доказ да се најопаснији непријатељи не крију у сенкама, већ у редовима оних који носе униформу и полажу заклетву земљи коју заправо планирају да издају.

БОНУС ВИДЕО: