Филби и Блант, заједно са Гајем Берџесом, Доналдом Меклином и Џоном Кернкросом, били су део „Кембриџ петорке“ или "Кембричке петорке"  – групе бивших студената Кембриџ универзитета који су прослеђивали информације Совјетском Савезу од 1930-их до најмање 1950-их.

Декласификовани документи британске домаће тајне обавештајне агенције, које је објавио Национални архив, пружају детаљан поглед на групу чије су тајне активности фасцинирале јавност и инспирисале бројне шпијунске филмове и романе.

Међу документима се налази и непотпуно признање Кима Филбија од шест страница из 1963., који се сматра вођом Кембриџ петорке и који је постао високорангирана личност британске стране шпијунске агенције МИ6, у којој је коначно признао превару након више година сумња.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

Он прича како је 1934. године на наговор своје супруге Лизи, која је била чланица Комунистичке партије, упознао човека по имену „Ото“, јавља Ројтерс.

- Укратко, предложио ми је да радим за организацију коју сам касније могао да идентификујем као ОГПУ (совјетска тајна служба) - написао је Филби.

- Са великом пажњом сам објаснио свој став, а он ме је дуго испитивао. Остао је при својој понуди и прихватио сам.

Шта је била "Кембричка петорка"

Кембриџ петорка је био шпијунски круг у Уједињеном Краљевству који је прослеђивао информације Совјетском Савезу током Другог светског рата и Хладног рата, и био је активан од 1930-их до барем раних 1950-их. Нико од познатих чланова никада није процесуиран због шпијунирања. Бројност и чланство у прстену су се полако појављивали, од 1950-их па надаље.

Шира јавност је први пут постала упозната са завером 1951. након изненадног бекства Доналда Меклина (1913–1983, кодно име Хомер) и Гаја Берџеса (1911–1963, кодно име Хикс) у Совјетски Савез. Сумња је одмах пала на Кима Филбија (1912–1988, кодна имена Сони и Стенли), који је на крају побегао у Совјетски Савез 1963. Након Филбијевог бекства, британски обавештајци су добили признања од Ентонија Бланта (1907–1983, кодно име Џонсон), а затим и Џона Кернкроса (1913–1995, кодно име Лист), на које се гледа као на последњу двојицу у групи од пет шпијуна. Њихово учешће држано је у тајности дуги низ година: до 1979. за Бланта и 1990. за Кернкроса. Надимак Кембриџ четири је еволуирао у Кембриџ петорку након што је додат Кернкрос.

Групу је регрутовао НКВД (Народни комесаријат унутрашњих послова) односно тајна полиција Совјетског Савеза током њиховог школовања на Универзитету у Кембриџу 1930-их, али о тачном времену се расправља. Блант је тврдио да нису регрутовани као агенти све док нису дипломирали. Члан Тринити колеџа , Блант је био неколико година старији од Берџеса, Меклина и Филбија; деловао је као откривач талената и регрут.

Њих петорица је било уверено да је марксизам-лењинизам совјетског комунизма најбољи могући политички систем и најбоља одбрана од фашизма. Сви су остварили успешну каријеру у огранцима британске владе. Проследили су Совјетима велике количине обавештајних података, толико да је КГБ постао сумњичав да је бар део њих лажан. Можда је једнако важан као и посебне државне тајне био деморалишући ефекат њиховог спорог разоткривања британског естаблишмента и неповерење у британску безбедност које је то изазвало у Сједињеним Државама.

Многи други су такође оптужени за чланство у кругу Кембриџа.

Он такође описује како је помогао да се регрутују Берџес и Меклин, а касније им је дојавио да ће Меклин бити разоткривен 1951. године, што је кулминирало њиховим бекством у Совјетски Савез.

Филби је и сам побегао у СССР недуго након признања, а 2010. године добио је почасну спомен плочу у седишту Спољнообавештајне службе у Москви.

Фото: Википедија/Јавно власништво

 

У досијеима који се односе на Бланта постоји транскрипт разговора из 1964. године који је водио припадник МИ5 Артур Мартин у којем он коначно признаје у замену за имунитет од кривичног гоњења.

У то је време био саветник за уметност покојне краљице Елизабете, а ту је улогу задржао до 1972. Његово суделовање у Кембриџ петорици јавно је откривено тек 1979.

Фото: Профимедиа

 

Белешка из марта 1973. каже да је краљичин приватни секретар с њом разговарао о Бланту.

 

 

- Све је то прихватила врло мирно и без изненађења - речено је.

Кернкрос, последњи из шпијунског ланца који је јавно идентификован 1990-их, признао је у разговору 1964. у САД-у да је и њега регрутовала совјетска обавјештајна служба.

Фото: Профимедиа

 

- Кернкрос је признао да је шпијунирао од 1936. до 1951. године - наводи се у телеграму послатом из Вашингтона.

Неки од докумената биће део посебне изложбе у Државном архиву под називом "MI5: Службене тајне", која ће садржати досијее, фотографије, документе и опрему коју су користили шпијуни у 115-годишњој историји агенције.

- Иако велики део нашег рада мора остати тајан, ова изложба одражава нашу сталну преданост да будемо отворени где год можемо - рекао је садашњи шеф МИ5 Кен Мекалум.

Други документи објављени у уторак који се односе на рад МИ5 од 1909. до 1970-их, откривају интерес МИ5 за глумца Дирка Богарда за којег се веровало да су га контактирале совјетске обавјештајне службе, али након интервјуа сумње су одбачене.

Иначе, постојала је и књижица, коришћена од 1939. до 1951. године, која је давала савете за надзор како да будете добар „чувар“.

„Не препоручује се употреба маски за лице. Ово се може сматрати битним у шпијунским филмовима, али у пракси је за жаљење. Лажни бркови или брада се лако откривају, посебно под јаким светлима ресторана, пабова или у метроу", наводи се.

БОНУС ВИДЕО: