Filbi i Blant, zajedno sa Gajem Berdžesom, Donaldom Meklinom i DŽonom Kernkrosom, bili su deo „Kembridž petorke“ ili "Kembričke petorke"  – grupe bivših studenata Kembridž univerziteta koji su prosleđivali informacije Sovjetskom Savezu od 1930-ih do najmanje 1950-ih.

Deklasifikovani dokumenti britanske domaće tajne obaveštajne agencije, koje je objavio Nacionalni arhiv, pružaju detaljan pogled na grupu čije su tajne aktivnosti fascinirale javnost i inspirisale brojne špijunske filmove i romane.

Među dokumentima se nalazi i nepotpuno priznanje Kima Filbija od šest stranica iz 1963., koji se smatra vođom Kembridž petorke i koji je postao visokorangirana ličnost britanske strane špijunske agencije MI6, u kojoj je konačno priznao prevaru nakon više godina sumnja.

Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo

 

On priča kako je 1934. godine na nagovor svoje supruge Lizi, koja je bila članica Komunističke partije, upoznao čoveka po imenu „Oto“, javlja Rojters.

- Ukratko, predložio mi je da radim za organizaciju koju sam kasnije mogao da identifikujem kao OGPU (sovjetska tajna služba) - napisao je Filbi.

- Sa velikom pažnjom sam objasnio svoj stav, a on me je dugo ispitivao. Ostao je pri svojoj ponudi i prihvatio sam.

Šta je bila "Kembrička petorka"

Kembridž petorka je bio špijunski krug u Ujedinjenom Kraljevstvu koji je prosleđivao informacije Sovjetskom Savezu tokom Drugog svetskog rata i Hladnog rata, i bio je aktivan od 1930-ih do barem ranih 1950-ih. Niko od poznatih članova nikada nije procesuiran zbog špijuniranja. Brojnost i članstvo u prstenu su se polako pojavljivali, od 1950-ih pa nadalje.

Šira javnost je prvi put postala upoznata sa zaverom 1951. nakon iznenadnog bekstva Donalda Meklina (1913–1983, kodno ime Homer) i Gaja Berdžesa (1911–1963, kodno ime Hiks) u Sovjetski Savez. Sumnja je odmah pala na Kima Filbija (1912–1988, kodna imena Soni i Stenli), koji je na kraju pobegao u Sovjetski Savez 1963. Nakon Filbijevog bekstva, britanski obaveštajci su dobili priznanja od Entonija Blanta (1907–1983, kodno ime DŽonson), a zatim i DŽona Kernkrosa (1913–1995, kodno ime List), na koje se gleda kao na poslednju dvojicu u grupi od pet špijuna. NJihovo učešće držano je u tajnosti dugi niz godina: do 1979. za Blanta i 1990. za Kernkrosa. Nadimak Kembridž četiri je evoluirao u Kembridž petorku nakon što je dodat Kernkros.

Grupu je regrutovao NKVD (Narodni komesarijat unutrašnjih poslova) odnosno tajna policija Sovjetskog Saveza tokom njihovog školovanja na Univerzitetu u Kembridžu 1930-ih, ali o tačnom vremenu se raspravlja. Blant je tvrdio da nisu regrutovani kao agenti sve dok nisu diplomirali. Član Triniti koledža , Blant je bio nekoliko godina stariji od Berdžesa, Meklina i Filbija; delovao je kao otkrivač talenata i regrut.

NJih petorica je bilo uvereno da je marksizam-lenjinizam sovjetskog komunizma najbolji mogući politički sistem i najbolja odbrana od fašizma. Svi su ostvarili uspešnu karijeru u ograncima britanske vlade. Prosledili su Sovjetima velike količine obaveštajnih podataka, toliko da je KGB postao sumnjičav da je bar deo njih lažan. Možda je jednako važan kao i posebne državne tajne bio demorališući efekat njihovog sporog razotkrivanja britanskog establišmenta i nepoverenje u britansku bezbednost koje je to izazvalo u Sjedinjenim Državama.

Mnogi drugi su takođe optuženi za članstvo u krugu Kembridža.

On takođe opisuje kako je pomogao da se regrutuju Berdžes i Meklin, a kasnije im je dojavio da će Meklin biti razotkriven 1951. godine, što je kulminiralo njihovim bekstvom u Sovjetski Savez.

Filbi je i sam pobegao u SSSR nedugo nakon priznanja, a 2010. godine dobio je počasnu spomen ploču u sedištu Spoljnoobaveštajne službe u Moskvi.

Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo

 

U dosijeima koji se odnose na Blanta postoji transkript razgovora iz 1964. godine koji je vodio pripadnik MI5 Artur Martin u kojem on konačno priznaje u zamenu za imunitet od krivičnog gonjenja.

U to je vreme bio savetnik za umetnost pokojne kraljice Elizabete, a tu je ulogu zadržao do 1972. NJegovo sudelovanje u Kembridž petorici javno je otkriveno tek 1979.

Foto: Profimedia

 

Beleška iz marta 1973. kaže da je kraljičin privatni sekretar s njom razgovarao o Blantu.

 

 

- Sve je to prihvatila vrlo mirno i bez iznenađenja - rečeno je.

Kernkros, poslednji iz špijunskog lanca koji je javno identifikovan 1990-ih, priznao je u razgovoru 1964. u SAD-u da je i njega regrutovala sovjetska obavještajna služba.

Foto: Profimedia

 

- Kernkros je priznao da je špijunirao od 1936. do 1951. godine - navodi se u telegramu poslatom iz Vašingtona.

Neki od dokumenata biće deo posebne izložbe u Državnom arhivu pod nazivom "MI5: Službene tajne", koja će sadržati dosijee, fotografije, dokumente i opremu koju su koristili špijuni u 115-godišnjoj istoriji agencije.

- Iako veliki deo našeg rada mora ostati tajan, ova izložba odražava našu stalnu predanost da budemo otvoreni gde god možemo - rekao je sadašnji šef MI5 Ken Mekalum.

Drugi dokumenti objavljeni u utorak koji se odnose na rad MI5 od 1909. do 1970-ih, otkrivaju interes MI5 za glumca Dirka Bogarda za kojeg se verovalo da su ga kontaktirale sovjetske obavještajne službe, ali nakon intervjua sumnje su odbačene.

Inače, postojala je i knjižica, korišćena od 1939. do 1951. godine, koja je davala savete za nadzor kako da budete dobar „čuvar“.

„Ne preporučuje se upotreba maski za lice. Ovo se može smatrati bitnim u špijunskim filmovima, ali u praksi je za žaljenje. Lažni brkovi ili brada se lako otkrivaju, posebno pod jakim svetlima restorana, pabova ili u metrou", navodi se.

BONUS VIDEO: