U razgovoru sa medijima, Petar Božović se osvrnuo na svoj odnos prema sceni i publici, priznajući da ne bi voleo da umre na pozornici, ali i na kolege i prijateljstva koja su ga pratila tokom decenija u glumi.
Božović je priznao da mu činjenica da je dobio nagradu za životno delo prija.
- Onako, malo u šali, a malo u istini, čini mi se da je došla prerano. Meni je tek osamdeset, prošlog leta napunio sam osamdeset. Žao mi je... Nije toliko važno šta je bilo, važno je šta je sada, a još važnije kako mi je danas. A danas mi je, skoro nikako - rekao je Božović.
Foto: V. Danilov
Glumac je ocenio da mu slava nikada nije udarila slava u glavu i da nije osetio teret popularnosti.
- Bog me je čuvao od toga. Shvatio sam da je talenat dar od Boga. Ne da bih se pojavljivao na naslovnim stranama i davao gromoglasne izjave protiv ovoga ili onoga, već da služim. Da služim ljudima. Čovek najviše voli da gleda sebe, ali voli i da se prepozna u tuđim sudbinama, u situacijama koje mu nisu bliske. To ga oslobađa sopstvenih slabosti, grehova ili sujete. U komedijama se to najbolje vidi. Nušić je bio majstor za to. Kada sam primio nagradu koja nosi njegovo ime, rekao sam: 'E moj Brano, nisi popravio ovaj narod. Narod je postao još gori. Šta bi ti danas imao posla...
Pročitajte još
Foto: Jutjub printskrin/Klasik TV
Božović je priznao da uopšte ne bi voleo da umre na sceni.
- Volim život. Smrt je neminovnost, svi znamo da moramo da umremo, ali uvek se bunimo protiv toga. Na kraju čovek se pita ima li izlaza i odgovor je: ima. Hristos je vaskrsao. Zato je vera iznad svega. Racionalizam je uništio mnoge stvari, a osećanje je nešto što razum ne može da postigne. Instinkt je jači od pameti. NJegoš je rekao: 'Da li je instinkt ili vrhovni vođa?' A zna se ko je vrhovni vođa - Gospod Bog."
Foto: N. Fifić
Bard se prisetio i doživljaja sa pokojnim kolegom Josifom Tatićem.
- Sećam se jedne situacije sa Filmskih susreta u Nišu. Pokojni Josif Tatić i ja smo jedne večeri zaglavili u čuvenoj kafani 'Amerikanac'. Bili smo toliko pijani da smo se uspavali u obližnjem parku na klupi. Ujutru nam prilazi jedna gospođa, budi nas i kaže: 'Deco, alo, gotova je kisela čorba da se okrepite'. Pa to ni rođena majka ni baba ne rade. Eto koliko su Nišlije gostoprimljivi.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
