Pjotr Mamonov je fenomen ruske kulture. Čovek koji je uvek išao svojim putem, bez obzira na tuđa pravila i očekivanja. Nazivali su ga buntovnikom, huliganom, pravednikom, mudracem, pa čak i Božjim čovekom – i sve je to bilo tačno u isto vreme. Ali iznad svega, Mamonov je umeo da govori. NJegove reči dopirale su dublje od mnogih filozofskih predavanja jer su dolazile iz stvarnog iskustva – bola, radosti, sumnji i otkrića.
On se nije pretvarao da razume život – on ga je živeo, osećao i delio.
U nastavku donosimo njegove misli koje poput varnica osvetljavaju i najmračnije i najsvetlije kutke ljudske duše.
Foto: Profimedia
1. Zašto živimo?
Pročitajte još
"Godinama nisam mogao da odgovorim na ovo pitanje – samo sam se osećao prazno. Bio sam drogiran, pio, svađao se i ponavljao: ‘Ja sam šef.’ Ali pravo značenje života je voleti. To znači žrtvovati se, a žrtvovati se znači davati."
Mamonov je kroz sopstveni haos otkrio istinu – smisao života nije moć ni dokazivanje, već ljubav. LJubav nije samo reč ili emocija; ona je akcija, žrtva i bezuslovna podrška.
2. Život je veoma težak. Ima vrlo malo ljubavi i mnogo usamljenosti.
Ova jednostavna misao opisuje iskustvo mnogih. Bez ljubavi svet postaje hladno mesto, a usamljenost nas lomi iznutra. Mamonov podseća: i u samoći postoji šansa da pronađemo svetlost u sebi.
3. Ako ste na dnu, u dobroj ste poziciji – nemate gde osim nagore.
Padovi nisu kraj, već početna tačka. Tek kada dotaknemo dno, učimo da cenimo male stvari i pronalazimo snagu za novi početak.
4. Sa visine od 70 godina kažem: ne smete izgubiti ni minut, život je kratak, a svaki trenutak može biti lep.
Mamonov nas uči da prestanemo da trošimo vreme na besmislice. Svaki trenutak može biti prilika za radost i svest, samo ako ga umemo primetiti.
5. Biti ljut i iritiran znači kažnjavati sebe zbog tuđe gluposti.
Bes je otrov koji truje onoga ko ga nosi. Kada se naljutimo, mi ispaštamo – ne oni na koje se ljutimo.
6. LJudi imaju jedan put: svi ćemo otići iz ovog života.
Smrt je izvesna, ali upravo nas ta spoznaja uči da cenimo sadašnjost. Strah od smrti je manji od straha da bismo mogli živeti uzalud.
7. Duša je kao trolejbus: sve ima svoje mesto i nije od gume.
Duša ima svoje granice i ne može da primi sve. Ne smemo upijati tuđe probleme i otrove – treba čuvati svoj unutrašnji prostor.
8. Svi moramo naučiti da kažemo sebi "ne".
Samodisciplina je oblik samopoštovanja. Reći „ne“ sopstvenim slabostima znači sačuvati dušu.
9. Nezadovoljstvo usmeri ka unutra. Ne krivi državu, okolnosti, druge – pogledaj u sebe.
Često ono što osuđujemo spolja zapravo odražava naše unutrašnje stanje. Prava promena počinje samoposmatranjem.
10. Život ponekad udari, ali ti udarci su lek.
Svaka teškoća može biti lekcija. Udari života nisu kazna, već način da ojačamo.
11. Zlato se čisti u vatri. Tako je i sa našim dušama.
Patnja pročišćava i oblikuje karakter. Pitanje „zašto?“ je manje važno od toga da izdržimo i postanemo bolji.
12. Ako vidiš nešto ružno, to je u tebi.
Ono što nas nervira kod drugih često otkriva naše slabosti. Samospoznaja je lek protiv osude.
13. Ako se svađamo – đavo pobeđuje.
Svađa nikad nije pobeda, već gubitak unutrašnjeg mira. Ponekad je tišina mudrija od reči.
14. Naučite da gubite i da se ne kajete zbog toga.
Porazi nisu kraj, već iskustvo koje gradi. Prihvatanje gubitka znači rast.
15. Ne boj se smrti – boj se gubitka voljenih.
Mamonov je verovao da je najveći bol gubitak onih koje volimo. Zato ih treba voleti dok su tu.
16. LJubav nije osećaj, već akcija.
LJubav se pokazuje delima, strpljenjem i pažnjom, a ne praznim rečima.
17. Spasi sebe – i to je dovoljno.
Briga o sebi nije sebičnost, već odgovornost. Samo zdrav i svestan čovek može menjati svet oko sebe.
18. Čitav život je dat da promeni dušu.
Život nije put spolja, već unutra. Svaka situacija menja i oblikuje dušu.
19. Bogu nisu važna dela, već motivi.
Iskrenost namere važnija je od spoljnog delovanja. Čista namera vredi više od hiljadu dela bez srca.
20. Važno je kako ćemo umreti.
Jedno je umreti za istinu, a drugo od votke. Mamonov nas podseća da je i kraj života deo našeg svedočanstva.
21. "Bog prima čoveka samo u dva slučaja: kada ispravka više nije moguća ili kada je čovek spreman za savršeni trenutak."
Svakom čoveku dolazi pravo vreme. Ništa nije slučajno, ni odlazak, ni ostajanje. Svaka lekcija dolazi kad je duša spremna.
(Stil)
BONUS VIDEO:
