Zaštita biljaka od hladnoće zahteva određena znanja i veštine kako bi se biljke sačuvale od mraza, snega, leda i drugih nepovoljnih vremenskih uslova. Ova zaštita se sprovodi svake godine i na svim zasadima koji treba da prežive niske temperature. Pravilna zaštita biljaka od mraza garantuje sveže i zdrave plodove tokom leta.
Foto: Profimedia
Uzgajivači su ključni faktor u očuvanju biljaka, bilo da je reč o bašti, placu ili njivi. Zato je važno dobro upoznati se sa metodama i sredstvima zaštite biljaka od hladnoće. U nastavku ćemo detaljno objasniti sve najvažnije mere.
Kako mraz utiče na biljke?
Niske temperature usporavaju fiziološke procese biljaka, a ponekad ih i potpuno zaustavljaju. Kada temperatura padne ispod 0°C, voda u biljci se zaleđuje, cirkulacija prestaje, biljka ne diše i ne izbacuje štetne proizvode, što može dovesti do truljenja.
Pročitajte još
Šteta od mraza zavisi od više faktora:
- vremena pojave mraza,
- jačine i trajanja niskih temperatura,
- vrste i sorte biljke,
- faze razvoja i opšteg stanja biljke.
Na primer, prolećni mraz može naneti ozbiljnu štetu poljoprivrednim kulturama koje su tek posejane, ali primena aktivnih i pasivnih metoda zaštite može u velikoj meri smanjiti ili potpuno sprečiti štetu.
Aktivne i pasivne metode zaštite biljaka
Zaštita biljaka od mraza može se sprovoditi aktivno ili pasivno, u zavisnosti od vrste kulture i klimatskih uslova.
Aktivne metode
Aktivne metode uključuju dodavanje toplote i mešanje vazduha kako bi se biljke održale u optimalnim uslovima.
Zaklanjanje biljaka
Najčešća metoda je zaklanjanje biljaka pomoću zastora. Nije potrebno graditi čvrste ograde – dovoljno je koristiti materijale koji propuštaju vetar i smanjuju udar mraza.
Karton, metal i druge improvizacije
Saksije se mogu staviti u kartonske kutije koje tokom dana ostaju otvorene radi svetlosti. Karton štiti od promene temperature i štetočina, dok se metalne kutije ili konzerve mogu koristiti za zaštitu stabala, vodeći računa da koren ostane u zemlji.
Papirne kese i platno
Papirne kese sa otvorom na dnu mogu štititi biljke od hladnoće i kondenzacije, dok jute u obliku džakova sprečava pregrevanje i nakupljanje vlage. Takođe se mogu koristiti plastične flaše, kutije i kese.
Đubrivo oko biljke
Tokom hladnih dana, dodavanje đubriva obezbeđuje biljci minerale i vlagu, omogućavajući rast čak i u niskim temperaturama.
Malčiranje
Malčiranje čini biljke otpornijim na mraz, sušu, korov i štetočine. Organski malč uključuje lišće, koru, slamu, piljevinu i kompost, dok se neorganski malč sastoji od šljunka, kamenja ili geotekstila. Debljina sloja treba da bude oko 5 cm.
Snežni pokrivač
Sneg deluje kao prirodni izolator i može zaštititi biljku od smrzavanja, ali ga treba ravnomerno rasporediti i ne utabavati kako se ne bi oštetile biljke ili podstaklo bujanje gljivica. Grane drveća mogu dodatno rasteretiti sneg i zaštititi biljke ispod.
Zaštita sobnog i baštenskog bilja
Ako postoji mogućnost, osetljive biljke najbolje je uneti u kuću ili im obezbediti uslove slične plasteniku. Saksije postavite pored prozora okrenutih ka istoku ili zapadu, gde biljke dobijaju dovoljno svetlosti.
Sobnim biljkama možete pomoći i veštačkim izvorom svetlosti, ali sijalicu nikada ne postavljajte direktno na listove kako ne bi požuteli.
Čuvanje biljaka u vodi
Biljke poput nane, origana i bosiljka mogu se tokom zime čuvati u vodi. Krajeve biljke nežno odrežite i stavite u vazu ili čašu sa vodom, uklonite donje listove, a vazu postavite na prozor. Voda će podstaći rast korena i novo lišće. Biljke treba osvežavati svaka 2–3 nedelje, a potom ih možete vratiti u saksiju.
