Заштита биљака од хладноће захтева одређена знања и вештине како би се биљке сачувале од мраза, снега, леда и других неповољних временских услова. Ова заштита се спроводи сваке године и на свим засадима који треба да преживе ниске температуре. Правилна заштита биљака од мраза гарантује свеже и здраве плодове током лета.
Фото: Профимедиа
Узгајивачи су кључни фактор у очувању биљака, било да је реч о башти, плацу или њиви. Зато је важно добро упознати се са методама и средствима заштите биљака од хладноће. У наставку ћемо детаљно објаснити све најважније мере.
Како мраз утиче на биљке?
Ниске температуре успоравају физиолошке процесе биљака, а понекад их и потпуно заустављају. Када температура падне испод 0°Ц, вода у биљци се залеђује, циркулација престаје, биљка не дише и не избацује штетне производе, што може довести до труљења.
Прочитајте још
Штета од мраза зависи од више фактора:
- времена појаве мраза,
- јачине и трајања ниских температура,
- врсте и сорте биљке,
- фазе развоја и општег стања биљке.
На пример, пролећни мраз може нанети озбиљну штету пољопривредним културама које су тек посејане, али примена активних и пасивних метода заштите може у великој мери смањити или потпуно спречити штету.
Активне и пасивне методе заштите биљака
Заштита биљака од мраза може се спроводити активно или пасивно, у зависности од врсте културе и климатских услова.
Активне методе
Активне методе укључују додавање топлоте и мешање ваздуха како би се биљке одржале у оптималним условима.
Заклањање биљака
Најчешћа метода је заклањање биљака помоћу застора. Није потребно градити чврсте ограде – довољно је користити материјале који пропуштају ветар и смањују удар мраза.
Картон, метал и друге импровизације
Саксије се могу ставити у картонске кутије које током дана остају отворене ради светлости. Картон штити од промене температуре и штеточина, док се металне кутије или конзерве могу користити за заштиту стабала, водећи рачуна да корен остане у земљи.
Папирне кесе и платно
Папирне кесе са отвором на дну могу штитити биљке од хладноће и кондензације, док јуте у облику џакова спречава прегревање и накупљање влаге. Такође се могу користити пластичне флаше, кутије и кесе.
Ђубриво око биљке
Током хладних дана, додавање ђубрива обезбеђује биљци минерале и влагу, омогућавајући раст чак и у ниским температурама.
Малчирање
Малчирање чини биљке отпорнијим на мраз, сушу, коров и штеточине. Органски малч укључује лишће, кору, сламу, пиљевину и компост, док се неоргански малч састоји од шљунка, камења или геотекстила. Дебљина слоја треба да буде око 5 цм.
Снежни покривач
Снег делује као природни изолатор и може заштитити биљку од смрзавања, али га треба равномерно распоредити и не утабавати како се не би оштетиле биљке или подстакло бујање гљивица. Гране дрвећа могу додатно растеретити снег и заштитити биљке испод.
Заштита собног и баштенског биља
Ако постоји могућност, осетљиве биљке најбоље је унети у кућу или им обезбедити услове сличне пластенику. Саксије поставите поред прозора окренутих ка истоку или западу, где биљке добијају довољно светлости.
Собним биљкама можете помоћи и вештачким извором светлости, али сијалицу никада не постављајте директно на листове како не би пожутели.
Чување биљака у води
Биљке попут нане, оригана и босиљка могу се током зиме чувати у води. Крајеве биљке нежно одрежите и ставите у вазу или чашу са водом, уклоните доње листове, а вазу поставите на прозор. Вода ће подстаћи раст корена и ново лишће. Биљке треба освежавати свака 2–3 недеље, а потом их можете вратити у саксију.
