Oštra izjava usledila je tokom sastanka sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom u Beloj kući, gde su dva lidera razgovarala o bezbednosnim pitanjima i potpisala sporazum o kupovini američkih ledolomaca zasnovanih na finskoj tehnologiji.
- Moraćete da počnete da razgovarate sa Španijom. Morate da ih pozovete i saznate zašto zaostaju. Nemaju izgovor da to ne urade, ali to je u redu. Možda biste, iskreno, trebali da ih izbacite iz NATO-a - rekao je Tramp, upozoravajući na španski otpor novom cilju koji je savez dogovorio na samitu u junu u Hagu.
Cilj obavezuje članice NATO-a da do 2035. godine dostignu 5% BDP-a za vojne izdatke, uključujući 3,5% za osnovnu odbranu i 1,5% za šire bezbednosne potrebe kao što su sajber odbrana i infrastruktura.
Španski premijer Pedro Sančez izazvao je kontroverzu u junu kada je odbio da prihvati novi cilj, nazivajući ga „nekompatibilnim sa našom državom blagostanja i našom vizijom sveta“.
Foto: Profimedia
Sančez je tvrdio da bi povećanje vojne potrošnje ugrozilo socijalne programe i zelenu tranziciju, i da bi Španija mogla da ispuni zahteve NATO-a sa oko 2,1% BDP-a.
Pročitajte još
Trenutno, Španija troši samo 1,3% BDP-a na odbranu, što je među najnižima u alijansi. Trampov predlog dolazi u osetljivom trenutku za NATO, koji je pod povećanim fokusom od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, koja je izazvala najsmrtonosniji kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata.
Španija, članica NATO-a, suočava se sa pritiskom ne samo Vašingtona već i drugih članica poput Finske, koja snažno podržava veću potrošnju.
Foto: Profimedia
Iako Severnoatlantski sporazum nema eksplicitni mehanizam za isključivanje članica, Trampova izjava signalizira moguće dalje tenzije unutar alijanse. Stručnjaci upozoravaju da bi eskalacija ovog spora mogla produbiti podele unutar NATO-a, posebno u vreme kada se alijansa suočava sa globalnim izazovima, uključujući rusku pretnju i kineski uticaj na Arktiku, piše Rojters.
BONUS VIDEO:
