U privatnom životu, Vida nije bila naročito srećna. Najviše je patila zbog toga što nije mogla da se ostvari kao majka. Priznavala je u intervjuima da je zbog toga nesrećna, a životna ironija pobrinula se i da dobije nadimak - Mama Vida. O ovoj bolnoj temi jednom prilikom progovorio je i njen drugi suprug, violinista Steva Jovanović. Sa njim je pevačica imala često buran i nestabilan odnos, a na kraju su se i razveli, mada su nastavili da žive pod istim krovom.
Kako je 1997. godine Jovanović za "Sabor" govorio o svojoj supruzi, pevačici zbog koje su ljudi u kafanama bukvalno sekli vene, pročitajte u tekstu koji prenosimo u celosti:
Kažu ljudi da brakove održavaju deca. Nije tačno! Pravi dokaz za to je Vidin i moj brak. Nažalost, nemamo dece, ali smo već dvadeset godina zajedno. Brak održavaju ljubav i razumevanje, a kad toga nema, ne pomaže ni desetoro dece. Na sreću, moja Vida ima razumevanja i ljubavi za sve oko sebe.
Foto: Arhiv Novosti
Mnogo smo patili što nemamo decu. Lečili smo se, i ona i ja, ali očigledno je sudbina rešila da na ne dozvoli da postanemo roditelji. Kad smo shvatili da ne možemo imati dece, poželeli smo da usvojimo. Međutim, desilo se da Vidin sestrić - Laza koga smo oduvek obožavali, ostane bez oca. Uzeli smo ga kod sebe i rastao je sa nama. Vida je prema Lazi uvek bila kao majka. Ko da ne voli tako plemenitu ženu?
Pročitajte još
Lazu smo othranili i odškolovali. Ja sam umeo da budem strog, kao pravi otac, a Vida ga je štitila i sakrivala od mene njegove nestašluke. Držali smo ga kao devojku. U devet uveče je morao da bude kući. Ali, dešavalo se da odem na svirku, a da njih dvoje ostanu sami. Tada je u devet tek izlazio, a ujutru u osam se vraćao kući! Ja, naivan, kad ga vidim tako rano, pomislim da je rano ustao nešto da radi! Vida mi, naravno, ništa ne govori. Nije da sam ga voleo manje nego što ga je volela ona, ali prirodno je da muškarac bude stroži.
Kad je naš Laza napunio sedamnaest godina, oženili smo ga! U Beču smo mu našli lepu, poštenu i čestitu devojku. Nije mu bilo do ženidbe, hteo je da se izvuče. Danas se ne kaje što je tako rano uplovio u bračne vode. Ima dva divna dečaka i presrećan je. Živi sa porodicom u Beču i odlično se snašao. Vida je prosto luda za njegovim klincima. Kada smo pre osam godina, starijem, Danijelu, pravili krštenje, bio je haos... Veselje za pamćenje! I Šaban je pevao... Bio je to jedan od najsrećnijih trenutaka u našem životu.
Foto: Arhiv Novosti
"Drugarska" ogovaranja
Svašta smo Vida i ja zajedno pregrmeli, od dana kada smo se sreli u Futogu, u jednom restoranu, jula 1976, do danas. Već pri prvom susretu, oborila me je s nogu. Tek se bila rastala od muža. Nikada neću zaboraviti kako je bila obučena - farmerke, papuče, košulja vezana u čvor... Kada je zapevala, ne znam koliko sam čaša i flaša polomio! Cela kafana je uz njenu pesmu lupmpovala. Sve što sam zaradio svirajući u tom restoranu, potrošio sam na plaćanje cehova. Pevala je tako da je sve koji su je slušali dirala u srca. Uglavnom, tih dana se smuvasmo i od tada smo zajedno. Kad se samo setim kako smo se mučili. Stanovali smo po podrumima, šupama, dok ne dođosmo do svoje garsonjerice. Posle i kuću stekosmo. Ali, uživali smo i dok smo bančili i trošili, i dok smo sticali. Vrata našeg doma su uvek bila širom otvorena... Često sam umeo da posle ponoći dovedem u kuću gomilu drugara. Sve bi poslužila, a onda stavljala na šporet lonac da nam skuva kiselu čorbu. I sto sve pevajući! Uvek je bila strašan drugar!
A ti isti moji drugari, koje je Vida hranila i pojila, umeju da lansiraju priče da je Vida nepokretna u kolicima i još svakakve gadosti. Malo, malo, pa krene priča da smo se rastali. Ili, njoj neko javi da sam se oženio! Sve neki "dobronamerni" ljudi! Ono, nije da ne umemo da se sporečkamo... Pre nekoliko meseci, posvađali smo se oko nekih bezveznih sitnica. Seo sam u auto i otišao! Gde ću, nego kod Lepog Jovice, mog najstarijeg brata. Otišao sam dvadesetog novembra, a vratio sam se skoro. U međuvremenu, svašta se izdešavalo. Moj brat se teško razboleo. Sve vreme sam bio uz njega. Umro je pred Novu godinu... Ostao sam i dalje u Novom Sadu da srednjem bratu koliko-toliko olakšam muke. Dvadeset godina su on i Jovica zajedno svirali. Bilo mi je užasno, a možete misliti kako je tek bilo njemu. NJih dvojica su bili nerazdvojni.
Foto: Jutjub printskrin
Vidu danima nisam video. Ne zato što smo bili u svađi, nego zato što su okolnosti bile takve. Razumela me je, kao i uvek. I nju i mene su svaki čas zapitkivali da li smo zajedno. Oboma nam se smučilo. Priznajem, nisam svetac. Muškarac nije pravi muškarac ako ponekad ne nađe drugu. Ali, zna se za šta je žena, a za šta prijateljica. U redu je malo švrljati po strani, ali brak je svetinja. Vida je uvek razumela i moja švrljanja. Mnogi se pitaju kako je neke stvari mogla da mi oprosti. Mogla je - ima dva srca!
Jedina mana - dobro peva!
Ne bih je dao ni za jednu drugu! Takve, svetske žene nigde nema. Starija je od mene tri godine, ali nam to nikada nije smetalo. Ume i ona da se naljuti, da plane i da počne da viče. Ali, znam joj dobro narav. Kad se izdere, ja zaćutim, pobegnem u drugu sobu i legnem. A kada je prođe ljutnja, pomirimo se i krenemo na neku pijanku ili veselje! Kad se naljuti i počne da se svađa, i kad shvati da nema sa kim da se svađa jer ja u tome neću da učestvujem, moja žena navali da jede. I to toliko slatko, da mi prosto dođe krivo što i ja ne mogu tako da uživam u jelu! Doduše, nemam nijedan razlog da u klopi ne uživam. Kad ona nešto spremi, to je prste da poližeš. Sarmu, na primer! Voli našu vojvođansku kuhinju, ali joj ja malo kvarim posao jer bih stalno da jedem nešto prženo.
Ponekad mi se učini da niko na svetu tako ne mrzi pare kao ona. Što ume da ih baca, čudo jedno. Ide mi na živce njena ogromna ljubav prema tepisima. Sve bi da ih menja svakih šest meseci! Šupa nam je puna tepiha. Kupi jedan, par meseci mu se divi, a onda u radnji vidi neki drugi i onaj prvi je odslužio svoje! Ili, ne sviđa joj se više naša "stara" spavaća soba, pa bi da kupi drugu. Stalno bi da u kući nešto menja i da kupuje nove stvari. Sad je videla neki kineski tepih pa bi da ga kupi. A ja kažem - ne može! Ako joj se ne sviđa taj koji je na podu, umesto u radnju, neka ide u šupu, pa neka odatle, iz gomile izvuče neki drugi! Šalu na stranu, odlična je domaćica. U bilo koje doba dana ili noći da dođemo kući sa puta, ona zaboravlja na umor i kreće da sprema, pere, kuva, briska prašinu, usisava... Na svoju garderobu troši kao na kuću. Kad odemo u inostranstvo, kupi po desetak haljina i kompleta i posle je par godina mirna. Volim što je takva. Ali, slabost su joj spavaćice, kućne haljine i parfemi. Toga joj nikad dosta! Obožava da ide na pijacu. Kad se vrati kući, to je sačuvaj Bože. Dovuče svačega, kao da nam je u kući puk vojske.
A što se mana tiče, ima samo jednu - mnogo dobro peva!
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru" 28. aprila 1997. godine. *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
