У приватном животу, Вида није била нарочито срећна. Највише је патила због тога што није могла да се оствари као мајка. Признавала је у интервјуима да је због тога несрећна, а животна иронија побринула се и да добије надимак - Мама Вида. О овој болној теми једном приликом проговорио је и њен други супруг, виолиниста Стева Јовановић. Са њим је певачица имала често буран и нестабилан однос, а на крају су се и развели, мада су наставили да живе под истим кровом.
Како је 1997. године Јовановић за "Сабор" говорио о својој супрузи, певачици због које су људи у кафанама буквално секли вене, прочитајте у тексту који преносимо у целости:
Кажу људи да бракове одржавају деца. Није тачно! Прави доказ за то је Видин и мој брак. Нажалост, немамо деце, али смо већ двадесет година заједно. Брак одржавају љубав и разумевање, а кад тога нема, не помаже ни десеторо деце. На срећу, моја Вида има разумевања и љубави за све око себе.
Фото: Архив Новости
Много смо патили што немамо децу. Лечили смо се, и она и ја, али очигледно је судбина решила да на не дозволи да постанемо родитељи. Кад смо схватили да не можемо имати деце, пожелели смо да усвојимо. Међутим, десило се да Видин сестрић - Лаза кога смо одувек обожавали, остане без оца. Узели смо га код себе и растао је са нама. Вида је према Лази увек била као мајка. Ко да не воли тако племениту жену?
Прочитајте још
Лазу смо отхранили и одшколовали. Ја сам умео да будем строг, као прави отац, а Вида га је штитила и сакривала од мене његове несташлуке. Држали смо га као девојку. У девет увече је морао да буде кући. Али, дешавало се да одем на свирку, а да њих двоје остану сами. Тада је у девет тек излазио, а ујутру у осам се враћао кући! Ја, наиван, кад га видим тако рано, помислим да је рано устао нешто да ради! Вида ми, наравно, ништа не говори. Није да сам га волео мање него што га је волела она, али природно је да мушкарац буде строжи.
Кад је наш Лаза напунио седамнаест година, оженили смо га! У Бечу смо му нашли лепу, поштену и честиту девојку. Није му било до женидбе, хтео је да се извуче. Данас се не каје што је тако рано упловио у брачне воде. Има два дивна дечака и пресрећан је. Живи са породицом у Бечу и одлично се снашао. Вида је просто луда за његовим клинцима. Када смо пре осам година, старијем, Данијелу, правили крштење, био је хаос... Весеље за памћење! И Шабан је певао... Био је то један од најсрећнијих тренутака у нашем животу.
Фото: Архив Новости
"Другарска" оговарања
Свашта смо Вида и ја заједно прегрмели, од дана када смо се срели у Футогу, у једном ресторану, јула 1976, до данас. Већ при првом сусрету, оборила ме је с ногу. Тек се била растала од мужа. Никада нећу заборавити како је била обучена - фармерке, папуче, кошуља везана у чвор... Када је запевала, не знам колико сам чаша и флаша поломио! Цела кафана је уз њену песму лупмповала. Све што сам зарадио свирајући у том ресторану, потрошио сам на плаћање цехова. Певала је тако да је све који су је слушали дирала у срца. Углавном, тих дана се смувасмо и од тада смо заједно. Кад се само сетим како смо се мучили. Становали смо по подрумима, шупама, док не дођосмо до своје гарсоњерице. После и кућу стекосмо. Али, уживали смо и док смо банчили и трошили, и док смо стицали. Врата нашег дома су увек била широм отворена... Често сам умео да после поноћи доведем у кућу гомилу другара. Све би послужила, а онда стављала на шпорет лонац да нам скува киселу чорбу. И сто све певајући! Увек је била страшан другар!
А ти исти моји другари, које је Вида хранила и појила, умеју да лансирају приче да је Вида непокретна у колицима и још свакакве гадости. Мало, мало, па крене прича да смо се растали. Или, њој неко јави да сам се оженио! Све неки "добронамерни" људи! Оно, није да не умемо да се споречкамо... Пре неколико месеци, посвађали смо се око неких безвезних ситница. Сео сам у ауто и отишао! Где ћу, него код Лепог Јовице, мог најстаријег брата. Отишао сам двадесетог новембра, а вратио сам се скоро. У међувремену, свашта се издешавало. Мој брат се тешко разболео. Све време сам био уз њега. Умро је пред Нову годину... Остао сам и даље у Новом Саду да средњем брату колико-толико олакшам муке. Двадесет година су он и Јовица заједно свирали. Било ми је ужасно, а можете мислити како је тек било њему. Њих двојица су били нераздвојни.
Фото: Јутјуб принтскрин
Виду данима нисам видео. Не зато што смо били у свађи, него зато што су околности биле такве. Разумела ме је, као и увек. И њу и мене су сваки час запиткивали да ли смо заједно. Обома нам се смучило. Признајем, нисам светац. Мушкарац није прави мушкарац ако понекад не нађе другу. Али, зна се за шта је жена, а за шта пријатељица. У реду је мало шврљати по страни, али брак је светиња. Вида је увек разумела и моја шврљања. Многи се питају како је неке ствари могла да ми опрости. Могла је - има два срца!
Једина мана - добро пева!
Не бих је дао ни за једну другу! Такве, светске жене нигде нема. Старија је од мене три године, али нам то никада није сметало. Уме и она да се наљути, да плане и да почне да виче. Али, знам јој добро нарав. Кад се издере, ја заћутим, побегнем у другу собу и легнем. А када је прође љутња, помиримо се и кренемо на неку пијанку или весеље! Кад се наљути и почне да се свађа, и кад схвати да нема са ким да се свађа јер ја у томе нећу да учествујем, моја жена навали да једе. И то толико слатко, да ми просто дође криво што и ја не могу тако да уживам у јелу! Додуше, немам ниједан разлог да у клопи не уживам. Кад она нешто спреми, то је прсте да полижеш. Сарму, на пример! Воли нашу војвођанску кухињу, али јој ја мало кварим посао јер бих стално да једем нешто пржено.
Понекад ми се учини да нико на свету тако не мрзи паре као она. Што уме да их баца, чудо једно. Иде ми на живце њена огромна љубав према теписима. Све би да их мења сваких шест месеци! Шупа нам је пуна тепиха. Купи један, пар месеци му се диви, а онда у радњи види неки други и онај први је одслужио своје! Или, не свиђа јој се више наша "стара" спаваћа соба, па би да купи другу. Стално би да у кући нешто мења и да купује нове ствари. Сад је видела неки кинески тепих па би да га купи. А ја кажем - не може! Ако јој се не свиђа тај који је на поду, уместо у радњу, нека иде у шупу, па нека одатле, из гомиле извуче неки други! Шалу на страну, одлична је домаћица. У било које доба дана или ноћи да дођемо кући са пута, она заборавља на умор и креће да спрема, пере, кува, бриска прашину, усисава... На своју гардеробу троши као на кућу. Кад одемо у иностранство, купи по десетак хаљина и комплета и после је пар година мирна. Волим што је таква. Али, слабост су јој спаваћице, кућне хаљине и парфеми. Тога јој никад доста! Обожава да иде на пијацу. Кад се врати кући, то је сачувај Боже. Довуче свачега, као да нам је у кући пук војске.
А што се мана тиче, има само једну - много добро пева!
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору" 28. априла 1997. године. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
