Razlika između oznaka "najbolje upotrebiti do" i "upotrebiti do" ovde igra ključnu ulogu. Prva se odnosi na kvalitet i znači da hrana može biti jestiva i nakon tog datuma, iako možda neće imati isti ukus ili teksturu. Druga je stroga bezbednosna granica nakon nje hrana može biti rizična i ne preporučuje se za konzumaciju. U nastavku su izdvojene grupe namirnica i praktična pravila kako da procenite šta možete iskoristiti, a šta je bolje izbegavati.
Voće i povrće
Voće i povrće spadaju u namirnice koje se brzo kvare, pa je neophodno osloniti se na čula vida i mirisa. Jabuke, šargarepa i krompir mogu dugo stajati, ali trulež ili klijanje čine ih nebezbednim. Zeleno lisnato povrće, paradajz i bobičasto voće kvare se brže i treba ih pojesti u što kraćem roku. Suvo voće može se koristiti i nakon isteka roka, ali ako se pojavi vlaga ili neprijatan miris, obavezno ga treba baciti.
Može: jabuke, šargarepa, krompir, suvo voće (ako nema kvarenja)
Ne sme: zelena salata, paradajz, bobičasto voće sa znakovima plesni
Posebna pažnja: krompir sa zelenim mrljama obavezno baciti
Meso i mesne prerađevine
Meso je najrizičnija namirnica kada dođe blizu roka trajanja. Sveže meso, riba i mleveni proizvodi moraju se strogo konzumirati do datuma "upotrebiti do". Suhomesnati proizvodi poput pršute i kulena mogu trajati nešto duže ako su pravilno čuvani, ali promene boje ili mirisa znak su da ih treba baciti. Konzerve i paštete su najbezbednije jer mogu trajati mesecima, ali samo dok je pakovanje neoštećeno.
Foto: Shutterstock
Nikako: sveže meso, riba i mleveno meso posle roka
Pročitajte još
Konzerve i paštete: bezbedne dok konzerva nije naduvena ili oštećena
Mleko i mlečni proizvodi
Sveže mleko, jogurt i pavlaka imaju kratak rok trajanja i spadaju u rizičnu grupu. Tvrdi sirevi poput kačkavalja ili parmezana mogu se koristiti i nakon isteka roka ako se ukloni površinski deo sa plesni. Mekani sirevi, poput fete ili gorgonzole, nikada ne bi trebalo koristiti nakon isteka jer plesni brzo prodiru kroz celu namirnicu. Maslac i margarin mogu potrajati, ali čim se oseti užegao miris, najbolje ih je baciti.
Ne sme: mleko, jogurt, pavlaka posle isteka
Može: tvrdi sirevi, uz uklanjanje plesnivog dela
Ne preporučuje se: mekani sirevi, zbog brzog razvoja plesni i bakterija
Slatkiši, grickalice i kafa
Slatkiši i grickalice uglavnom nisu opasni ako se koriste i nakon isteka „najbolje upotrebiti do“. Čokolada može promeniti izgled i dobiti beličasti sloj, ali to ne predstavlja opasnost. Grickalice poput čipsa postaju ustajale, ali ne i opasne. Kafa i čajevi gube aromu, ali ostaju bezbedni i dugo nakon isteka.
Foto: Shutterstock
Može: čokolada, keks, bombone, uz manji gubitak ukusa
Može: čips, perece i slične grickalice, postaju ustajale ali bezopasne
Može: kafa i čajevi, aroma slabi ali su bezbedni
Konzerve i trajna hrana
Konzervirana hrana i suve namirnice su najstabilnije. Povrće u konzervi, pasulj, paradajz ili riba u ulju bezbedni su i mesecima nakon isteka roka, sve dok je konzerva neoštećena. Pirinač, testenina i brašno mogu se koristiti dugo nakon isteka, pod uslovom da nisu navukli vlagu ili insekte. Začini i supe u kesici takođe traju dugo, iako gube jačinu ukusa.
Može: konzervirano povrće i meso ako je konzerva neoštećena
Može: pirinač, testenina, brašno i začini ako nisu vlažni ili oštećeni
Prilikom odlučivanja da li konzumirati hranu kojoj ističe rok, najvažnije je razlikovati "najbolje upotrebiti do" i "upotrebiti do". Sveže namirnice poput mesa, mleka, ribe i povrća brzo se kvare i treba ih koristiti najkasnije do datuma navedenog na pakovanju. Sa druge strane, konzervirana i suva hrana, kafa, čokolada ili testenina mogu trajati mnogo duže, iako gube deo kvaliteta.
Pravilo koje nikada ne treba zaboraviti jeste da izgled, miris i tekstura hrane najbolje pokazuju da li je bezbedna – i da je bolje baciti sumnjivu namirnicu nego rizikovati zdravlje.
BONUS VIDEO:
