Kada vam je vulkan komšija i radijator za grejanje
Zamislite da se probudite u hladno jutro i otkrijete da vaš dom nije zagrejan gasom ili strujom, već toplotom koja dolazi direktno iz Zemljinog jezgra. Ovo nije naučna fantastika — to je stvarnost za 90% islandskih domaćinstava.
Geotermalna energija iz vulkana i toplih izvora obezbeđuje grejanje za skoro celu zemlju.
Sistem je iznenađujuće jednostavan i efikasan: voda iz podzemnih izvora, na temperaturama od 100 do 300°C, dovodi se do kuća kroz sistem cevi. Nakon što oslobodi svoju toplotu, ponovo se koristi — topla voda na oko 30°C zagreva trotoare i puteve, topeći sneg i led. Nema potrebe za hemikalijama ili snegočistačima na svakom uglu — sama priroda pomaže ljudima.
Ekonomski uticaj je impresivan. Geotermalno grejanje štedi Islandu približno 3,5% BDP-a godišnje samo na grejanju domaćinstava.
Od 1970. do 2000. godine, prelazak sa grejanja na naftu na geotermalno grejanje uštedeo je zemlji 8,2 milijarde dolara i smanjio emisiju ugljen-dioksida za 37%. Računi za grejanje su ovde nekoliko puta niži nego u ostatku Evrope, a ekološki otisak je praktično nula.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Ovo je lekcija za ceo svet - ponekad su najefikasnija rešenja bukvalno pod vašim nogama. Samo treba da naučite da koristite ono što priroda pruža.
Voda koja ne mora da se filtrira
Island ima čudan fenomen za turiste: supermarketi imaju besplatne aparate za vodu, ali meštani smatraju kupovinu flaširane vode potpuno apsurdnom. I imaju sve razloge da tako veruju.
Devedeset šest procenata vode za piće u zemlji dolazi iz podzemnih izvora, prirodno filtriranih kroz drevna polja lave. Voda prolazi kroz poroznu vulkansku stenu, uklanjajući nečistoće bolje od bilo kog veštačkog filtera. Kao rezultat toga, 98% vode ne zahteva hemijski tretman — ona je prirodno čista.
Studije sprovedene 2024. godine otkrile su gotovo potpuno odsustvo rastvorenih čvrstih materija i zagađivača u većini prirodnih izvora na Islandu. Voda ima alkalni pH od 6,5 do 9,5 i klasifikovana je kao meka zbog niske koncentracije kalcijuma i magnezijuma. Kvalitet vode iz slavine se toliko strogo prati da je stopa usklađenosti sa standardima EU u 2024. godini bila 99,8%.
Foto: Profimedia
Probajte da pijete vodu sa slavine u bilo kom islandskom hotelu — ukusnija je i čistija od većine flaširanih voda. To je jedno od onih jednostavnih zadovoljstava koje putnici otkrivaju sa iznenađenjem i oduševljenjem.
Zemlja u kojoj su svi rođaci
Od januara 2025. godine, Island je imao približno 389.000–400.000 stanovnika. Skoro 65% stanovništva je koncentrisano u regionu glavnog grada, dok mnogi mali gradovi imaju samo 2.000–3.000 stanovnika.
Foto: Jutjub printskrin/Jordan & Soph
Ova mala populacija stvara jedinstven problem: većina Islanđana je u dalekom srodstvu jedni sa drugima. Da bi se izbeglo slučajno izlazak sa rođakom drugog kolena, zemlja čak ima aplikaciju koja vam omogućava da proverite status vaše međusobne povezanosti pre nego što započnete vezu. Jednostavno dodirnite svoje telefone, a sistem će vam reći da li ste u srodstvu.
U 2024. godini, 18,2% stanovništva su bili imigranti — zemlja aktivno dočekuje novopridošlice kako bi diverzifikovala svoj genski fond. To je jedan od razloga zašto Islanđani tako toplo dočekuju turiste i spremno se druže sa novopridošlima. Nova krv nije samo figurativna, već istinska potreba za ovu malu ostrvsku naciju.
Zanimljivo je da, uprkos malom broju stanovnika, islandski jezik je ostao praktično nepromenjen od srednjeg veka. Savremeni Islanđanin može da čita drevne sage u originalu — toliko se jezik malo promenio tokom hiljadu godina.
Foto: Shutterstock
Sistem imenovanja koji zbunjuje strance
Island nema porodična imena kakva danas poznajemo. Umesto toga, koriste se patronimi - imena koja se odnose na roditelja. Sistem je jednostavan: ako se otac zove Jon, njegov sin će nositi „prezime“ Jonson (sin Jona), a njegova ćerka će nositi „prezime“ Jonsdotir (ćerka Jona). Ponekad se koristi matronimi - majčino pravo ime.
To znači da će roditelji, deca i unuci imati potpuno različita „prezimena“, što izaziva zabunu među stranim zvaničnicima. Porodice nemaju jedno prezime. Telefonski imenici se sastavljaju po imenima, a ne po prezimenima — ako tražite nekoga po prezimenu, jednostavno ćete biti izgubljeni.
Čak su i poznate ličnosti na Islandu poznate po imenima. Pevačica Bjork je jednostavno Bjork, a ne Bjork Gudmundsdotir, iako je to zvanično njeno puno ime. U zvaničnim dokumentima i adresama koristi se samo njeno ime.
Ovaj sistem je toliko ukorenjen u kulturi da zakon strogo reguliše izbor imena. Postoji zvanična lista odobrenih imena, i ako roditelji žele da daju svom detetu nešto neobično, moraju dobiti odobrenje od posebnog odbora. To se radi kako bi se sačuvao tradicionalni islandski sistem imenovanja i zaštitio jezik od stranih uticaja.
Barovi bez hrane i alkohola su skuplji od zlata
Veče je u Rejkjaviku, ulazite u bar, naručujete pivo i tražite meni grickalica. Šanker vas zbunjeno gleda: islandski barovi ne služe hranu. Uopšte nikakvu. Nikakvi orasi, čips, sendviči ili grickalice. Islanđani piju alkohol „čist“, bez hrane.
Foto: Shutterstock
Ako želite užinu, moraćete da odete u restoran ili kafić — to su potpuno odvojeni objekti. Posle 23 časa, jedina hrana koju možete dobiti u Rejkjaviku je šavarma, koja košta oko 15 dolara — to je jedina opcija za hranu kasno uveče u glavnom gradu.
Što se tiče cena alkohola, spremite se na šok. Veliko pivo (0,5 litara) u baru košta oko 12 evra, dok malo pivo košta 8 evra. Tokom srećnog sata, cena može pasti, ali to je i dalje skupo po svim standardima.
Alkohol se može kupiti samo u državnim prodavnicama „Vínbúðin“, koje su otvorene od 11 do 18 časova i zatvorene su nedeljom. Flaša vina prosečnog kvaliteta koštaće 14-31 evro. Porezi na alkohol su 2023. godine povećani na 25% - što je povećanje od 150% u odnosu na prethodnu stopu. Porezi čine dve trećine cene piva.
Najekonomičniji način je da kupite alkohol bez carine na aerodromu Keflavik po dolasku ili odlasku. Cene su tamo za oko trećinu niže nego u prodavnicama, a meštani uvek koriste ovu priliku.
Takve drakonske mere su ukorenjene u istoriji zemlje. Do 1989. godine, Island je imao potpunu zabranu piva! Vlasti su se borile protiv alkoholizma radikalnim metodama, a tragovi te borbe su vidljivi i danas.
Foto: Profimedia
Jedna od najskupljih zemalja na svetu
Ručak u restoranu srednje klase koštaće 18-36 američkih dolara po osobi. Preporučeni dnevni budžet za hranu je 110-150 američkih dolara: 25 američkih dolara za doručak, 35+ američkih dolara za ručak i 45+ američkih dolara za večeru.
Čak i čuveni islandski hot-dog u legendarnom Bejarins Beztuu, omiljenom mestu turista, košta oko 7 dolara – i ovo se smatra jednom od najjeftinijih opcija za užinu.
Možete uštedeti novac u supermarketima, posebno u lancima Bónus i Krónan, koji nude najniže cene u zemlji. Mnogi putnici kupuju namirnice i sami kuvaju ako je moguće. Ovo može smanjiti troškove hrane za pola ili čak tri puta.
Foto: Shutterstock
Ali čak i u supermarketima, cene su iznenađujuće. Vekna hleba je oko 4-5 dolara, litar mleka 2-3 dolara, kilogram pilećih prsa 15-20 dolara. Voće i povrće, koje se mora uvoziti, posebno je skupo.
Zemlja koja zaspi u sedam uveče
Ako ste navikli da ručate u 20 ili 21 čas, moraćete da prilagodite svoj raspored na Islandu. Kuhinje restorana se zatvaraju oko 19 časova, a prodavnice su kratko otvorene.
Ova osobenost je povezana sa kulturom ranog ručanja i kratkim radnim vremenom Islanđana. LJudi ovde cene ravnotežu između posla i privatnog života, radije provodeći večeri kod kuće sa porodicom. Koncept rada do kasno ili izlaska na večeru u 22 časa im je potpuno stran.
Ali tokom letnjih meseci, kada sunce jedva zalazi, Islanđani mogu da šetaju i opuštaju se u prirodi do kasno u noć. Ponoćno sunce sve preokreće: u 23 časa može biti svetlo kao u podne.
Priroda je besplatna, ali krov nad glavom nije.
Jedna od najlepših stvari u vezi sa Islandom je to što je većina njegovih prirodnih atrakcija potpuno besplatna. Nema naplate za posetu čuvenim vodopadima Skogafos ili Seljalandsfos, gejzirima, crnim vulkanskim plažama ili poljima lave. Priroda je dostupna svima, bez ulaznica ili barijera.
Međutim, besplatnu prirodu nadoknađuje skup smeštaj. Krevet u hostelu košta između 28-55 evra po noćenju. Iznajmljivanje kampera za putovanje po zemlji koštaće najmanje 100 evra po noćenju, a to nije računato gorivo, koje je takođe skupo.
Mnogi putnici se odlučuju za kampovanje — znatno je jeftinije, ali morate biti spremni na hirove islandskog vremena. Šator vam može uštedeti novac, ali će udobnost biti oskudna.
Kada je +10 - leto je
Islanđani su toliko navikli na svoju surovu klimu da rado prihvataju svaku toplinu. Na temperaturi od 10°C i jakim vetrovima, dok se turisti uvijaju u perjane jakne i termo donji veš, lokalno stanovništvo rado nosi lagane jakne, a neki čak i nose majice.
Za Islanđane, „toplota“ počinje kada je temperatura iznad nule. Ako termometar poraste iznad 15°C, već je vruće — razlog da se obuku šorcevi i roštiljaju. Turisti provode sate pokušavajući da se zagreju, dok se Islanđani sunčaju na plaži.
Foto: Profimedia
Ova izvanredna prilagodljivost hladnom vremenu prenosi se s generacije na generaciju.
Deca se od malih nogu uče da idu u šetnje po bilo kom vremenu, i nije neuobičajeno videti kolica sa bebama ostavljena napolju dok njihovi roditelji ručaju u kafiću — veruje se da je svež vazduh koristan, bez obzira na to koliko je vreme hladno.
Foto: Jutjub printskrin/Jordan & Soph
Zemlja bez drveća
Jedan od najiznenađujućih pejzaža Islanda je gotovo potpuni nedostatak šuma. Ako ste navikli na šumovite pejzaže, goli prostori ostrva mogu vam delovati čudno, pa čak i turobno. Veći deo zemlje čine otvoreni prostori sa retkim zasadima i niskim žbunjem.
Istorijski gledano, ovo je rezultat ljudske aktivnosti. Kada su Vikinzi kolonizovali ostrvo u 9. veku, približno 40% je bilo prekriveno šumama. Tokom vekova, drveće je sečeno da bi se gradile kuće, čamci i grejali domovi. Surova klima i ovce, koje su pasle mlado drveće, sprečavale su obnavljanje šuma.
Foto: Jutjub printskrin/Jordan & Soph
Programi pošumljavanja su trenutno u toku na Islandu. Sade se domaće breze i uvezeni četinari, ali je proces spor — drveću je potrebno mnogo vremena da raste u hladnoj klimi. Za sada, pejzaži ostrva su uglavnom polja lave, planine, tundra i vulkanske ravnice.
Foto: Profimedia
Postoji jedna islandska šala: „Šta radite ako se izgubite u islandskoj šumi? Ustanite.“ To je zato što većina drveća tamo nije viša od osobe.
Kada je odsustvo šume prednost
Ali nedostatak šuma otvara neverovatne poglede. Island nema ništa što bi zaklanjalo horizont, a priroda se otkriva u svoj svojoj netaknutoj slavi. Vodopadi visoki stotinama metara, crne vulkanske plaže sa bazaltnim stubovima, glečeri koji se slivaju u okean, vrući gejziri i beskrajna polja lave — sve je vidljivo bez prepreka.
Foto: Jutjub printskrin/Jordan & Soph
Island je živa geološka laboratorija. Ostrvo se nalazi na spoju dve tektonske ploče - evroazijske i severnoameričke - koje se udaljavaju brzinom od oko 2 centimetra godišnje. Ovde bukvalno možete svedočiti rađanju novog kopna: lava teče iz pukotina i stvrdnjava se, formirajući nove pejzaže.
U Nacionalnom parku Tingvelir možete šetati između dva kontinenta – raskol između ploča je toliko izražen. Ovo je bila granica između Evrope i Amerike mnogo pre nego što su ljudi znali za kontinente.
Foto: P. Milošević
Podvodni svet kod obale Islanda je takođe jedinstven. U pukotini Silfra, ispunjenoj kristalno čistom glacijalnom vodom, ronioci mogu da plivaju između dva kontinenta. Vidljivost pod vodom dostiže 100 metara, što ga čini jednim od najčistijih mesta za ronjenje na svetu.
Severna svetlost i polarni dan
Foto: Shutterstock
Island je dom polarne svetlosti, ili Aurore Borealis, jedne od najlepših prirodnih pojava. Od septembra do aprila, kada su noći mračne, nebo može da blista zelenim, ružičastim i ljubičastim bljeskovima. To je rezultat interakcije solarnog vetra sa Zemljinim magnetnim poljem.
Ali lov na severno svetlo nije lak. Potrebno je vedro vreme (retko na Islandu), tamno nebo bez gradskog svetlosnog zagađenja i poprilično sreće. Ponekad turisti provedu celu nedelju čekajući i ne vide ništa; ponekad se svetla pojave već prve noći i traju satima.
Leto na Islandu označava početak polarnog dana. Od maja do jula, sunce jedva zalazi, pa čak i u ponoć sija kao dan. To je vreme kada se Islanđani opuštaju: zabavljaju se do ranih jutarnjih sati, organizuju festivale i putuju po zemlji. Turisti, međutim, često pate od nesanice — njihova tela ne razumeju zašto treba da spavaju kada je napolju svetlo.
Foto: Shutterstock
Zemlja kontrasta i vulkana
Island je mesto ekstrema. Ovde ogromni glečeri koegzistiraju sa aktivnim vulkanima. Evropljani se čak ni ne trude da izgovore ime najpoznatijeg vulkana, Ejafjalajokul — njegova erupcija 2010. godine paralizovala je vazdušni saobraćaj širom Evrope na nekoliko nedelja.
Na ostrvu postoji približno 130 vulkana, od kojih je 30 aktivno. Erupcije se dešavaju u proseku svakih četiri do pet godina. Za Islanđane je to deo života — oni vulkansku aktivnost prihvataju jednako mirno kao što mi prihvatamo promenu godišnjih doba. Kada počne erupcija, protok turista se samo povećava: svi žele da vide tekuću lavu svojim očima.
Foto: Profimedia
Vulkanska aktivnost je stvorila jedinstvene pejzaže. Polja lave prekrivena mahovinom izgledaju kao set naučnofantastičnog filma. Nije ni čudo što je Island korišćen kao lokacija za snimanje „Igre prestola“, „Interstelara“, „Prometeja“ i desetina drugih filmova.
Island je zemlja koja nas izaziva da preispitamo svoje pojmove udobnosti, lepote i svakodnevnog života. Ovde priroda diktira pravila, a ljudi su naučili da žive u harmoniji sa njom, koristeći vulkansku toplinu, netaknutu vodu i obnovljivu energiju.
Cene su visoke, klima surova, hrana skupa, alkohol gotovo da nema, a posle sedam uveče sve se zatvara. Ali oni koji su bili ovde kažu jedno: Island je iskustvo koje menja vašu percepciju sveta. To je mesto gde se osećate kao na ivici zemlje, gde priroda otkriva svoju netaknutu moć, gde shvatate koliko su ljudi beznačajni u poređenju sa silama planete.
Međutim, nakon posete Islandu, počinjete da cenite svoju rodnu zemlju na novi način. Tek tada postanete svesni koliko smo srećni jer nemamo tornada, aktivne vulkane, što su nam godišnja doba blaga i što je Bog blagodaran prema nama.
BONUS VIDEO:
