Sveta Petka, čiji se praznik obeležava 27. oktobra, u srpskoj tradiciji predstavlja dan tišine, molitve i porodične sabranosti.
Najpoznatiji običaji vezani za ovaj praznik podrazumevaju uzdržavanje od teških kućnih poslova, naročito pranja veša i šivenja, paljenje tamjana i sveće, kao i sečenje slavskog hleba i vina u porodicama kojima je Sveta Petka krsna slava.
Foto: Vikipedija
Posebno zanimljiv običaj jeste čuvanje mrvica slavskog kolača. Te mrvice domaćice ili mlade devojke posipaju po kući ili stavljaju pod jastuk, jer se veruje da donose dobar san i dobru vest. Prema narodnom verovanju, devojke koje to učine mogu u snu videti svog budućeg muža, što predstavlja jedinstvenu kulturalnu simboliku ovog dana.
Pored običaja u domu, sa Svetom Petkom je u narodu vezana i tradicija lekovitih izvora i vode, najpoznatije na Kalemegdanu i kod brojnih seoskih crkava i manastira. Vernici se umivaju i piju tu vodu verujući u njenu moć ozdravljenja, naročito kod bolesti očiju. Crkva ističe da voda prati molitvu i blagoslov, ali ne zamenjuje lečenje.
Pročitajte još
Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, jer simbolizuje brigu o domu, rađanju i deci, ali je i zastitnica dece i starijih, kao kućna svetiteljka koja drži porodicu na okupu.
BONUS VIDEO:
