Света Петка, чији се празник обележава 27. октобра, у српској традицији представља дан тишине, молитве и породичне сабраности.
Најпознатији обичаји везани за овај празник подразумевају уздржавање од тешких кућних послова, нарочито прања веша и шивења, паљење тамјана и свеће, као и сечење славског хлеба и вина у породицама којима је Света Петка крсна слава.
Фото: Википедија
Посебно занимљив обичај јесте чување мрвица славског колача. Те мрвице домаћице или младе девојке посипају по кући или стављају под јастук, јер се верује да доносе добар сан и добру вест. Према народном веровању, девојке које то учине могу у сну видети свог будућег мужа, што представља јединствену културалну симболику овог дана.
Поред обичаја у дому, са Светом Петком је у народу везана и традиција лековитих извора и воде, најпознатије на Калемегдану и код бројних сеоских цркава и манастира. Верници се умивају и пију ту воду верујући у њену моћ оздрављења, нарочито код болести очију. Црква истиче да вода прати молитву и благослов, али не замењује лечење.
Прочитајте још
Света Петка се сматра заштитницом жена, јер симболизује бригу о дому, рађању и деци, али је и заститница деце и старијих, као кућна светитељка која држи породицу на окупу.
БОНУС ВИДЕО:
