– Jednostavno rečeno: roditelji ne kažu “ne” da bi kaznili dete, već da bi ga zaštitili i usmerili. Granice s vremenom grade poverenje i saradnju. Kada ih postavljamo smireno, dosledno i s pažnjom, decu učimo ne samo šta smeju ili ne smeju da rade, već i regulaciji emocija, samokontroli i povezivanju, veštinama koje će im koristiti daleko izvan detinjstva – ističe terapeutkinja koja je podelila i nekoliko saveta kako reći “ne” na način koji gradi povezanost, a ne sukob.
Pretvorite “ne” u priliku za učenje
Zamislite jednoipolgodišnje dete, ističe, koje stavlja pesak u usta, vuče psa za rep ili stoji na stolici. Ako samo kažete “ne” ili “stani”, dete može da ostane zbunjeno, posramljeno ili nesigurno.
Umesto toga, možete da kažete “ne u usta”, “nežne ruke” ili “sedi”. I dalje postavljate granicu, ali istovremeno učite i usmeravate dete na način koji razume.
Ponekad, kada deca ne poštuju granice, potrebne su čvršća uputstva – ali i ona mogu da budu konstruktivna:
- “Nema kacige, nema bicikla.”
- “Nije sigurno voziti bez kacige, pa ću bicikl zasad spremiti.”
- “Čim staviš kacigu, možeš da voziš bicikl.”
Ovakvim pristupom dete uči šta treba da učini, a ne samo šta ne sme.
Pročitajte još
Objasnite zašto
Deca, ističe Mora, žele da razumeju razloge. Granice najbolje funkcionišu kada dete zna zašto postoje.
Foto: Profimedia
– Sa svojim malom decom uvek prvo postavljam granice vezane za sigurnost i ljubaznost. To mi pomaže da budem svesna kada i zašto kažem “ne” i koje su granice prilagodljive. Na primer, dok je moje petogodišnje dete tražilo emocionalnu podršku u vožnji, rekla sam: “Ne mogu da ti držim ruku dok vozim jer nije sigurno. Ali čim dođemo kući, mogu da te zagrlim.” I dalje je to bilo “ne”, ali je prioritet bila povezanost i sigurnost – objašnjava.
Kada deca znaju zašto postoji granica, verovatnije je da će je prihvatiti. Takođe, uče da gledaju stvari iz tuđe perspektive. Za ekrane, kacige i slično, korisno je objasniti i da “svaka porodica ima svoja pravila, a ovo su naša.”
Pružite izbor unutar granica
Kada deca čuju “ne”, često se osećaju da im je oduzeta kontrola, posebno dok istražuju svet i razvijaju identitet. Povežite granice sa izborom. Primeri:
“Park trenutno nije opcija, ali možeš da izabereš igranje u dvorištu ili u podrumu.”
“Izaberi još jednu stvar koju ćeš uraditi, pa je vreme za polazak.”
Ako se dete teško odlučuje, možete da kažete: “Možeš da izabereš ti ili mogu ja za tebe.” Na taj način dete se oseća osnaženo jer donosi odluku unutar jasno postavljenih granica.
Budite dosledni
Deca mlađa od godinu dana testiraju granice svaki dan, a to se nastavlja i u kasnijem uzrastu. To je znak zdravog razvoja i izgleda različito u različitim fazama.
Deca uče šta je sigurno i gde su granice. Kada se granice lako menjaju, deca više pritiskaju. Dosledne granice pomažu im da nauče da veruju i očekuju pravila.
– Roditelji treba da komuniciraju jasno, smireno i dosledno, čak i kada dete ima ispade ili se opire. Time mu pokazuju da je svet siguran i predvidljiv i pružaju nepokolebljivu podršku u izazovima – napominje Mora.
Popravite reakciju kada reagujete naglo
Ponekad instinktivno vrištimo “ne!”, na primer kad dete trči prema ulici. Takva reakcija je prirodna, ali važno je naknadno objasniti i eventualno se izviniti.
– Nedavno je moja ćerka povukla ogrlicu koja je već dvaput pukla. Rekla sam: “Bojim se da će se slomiti. Posebna je i košta da se popravi.” Odgovorila je: “Oprosti mama. Bilo je slučajno. Neću više.” Objašnjavanje i popravljanje posle emocionalnog “ne” može decu da nauči odgovornosti, empatiji i važnosti refleksije u odnosima – poručuje.
Budite čvrsti kako dete odrasta
Kako deca rastu, granice mogu da izgledaju i zvuče drugačije, ali poruka ostaje ista. Na primer, “ne” za odlazak u park posle škole može da bude: “Čujem te, ali danas to nije opcija. Već imamo planove.” Kad je vreme da se završi aktivnost: “Gotovi smo” ili “Vreme je za povratak kući.”
– Važno je potvrditi i osećanja deteta dok ostajete čvrsti: “U redu je biti ljut, ali to neće promeniti planove. Ovde sam s tobom.” Takvi iskreni razgovori uče decu da granice i povezanost mogu da postoje zajedno, lekcija koja će im koristiti kroz ceo život – zaključuje terapeutkinja.
BONUS VIDEO:
