Inače, verovatno, ne bi ni mogao da iznese ovu pesmu maestralno kako je to učinio. A o tome da je ovo istina svedoči i ispovest njegove supruge, Biljane, koja je za pevačevog života o njemu govorila za list "Sabor". Savo nas je napustio još daleke 2007. godine, ali je iza sebe ostavio pesme po kojima ga pamtimo. U prilog sećanju na velikog pevača narodne muzike, prenosimo i ceo tekst iz 1997. godine:
Pre petnaestak godina, Savu i mene je upoznao zajednički prijatelj - Kemiš. U početku, Sava mi je bio dosadan! Obletao je oko mene, a ja sam bila ubeđena da se folira. Nisam imala ni dvadeset godina. Znala sam nekoliko njegovih pesama, ali me nije naročito impresionirao. Ali, kako je bio vrlo uporan, počela sam njegovo udvaranje da shvatam ozbiljnije. Posle vrlo kratkog vremena, činilo mi se kao da se znamo godinama. Neočekivano, počeli smo lepo da se slažemo, da se odlično uklapamo i da se razumemo. Pratio me je na posao, sačekivao me, ljubio mi ruku. Jednom rečju - bio je pravi kavaljer. Shvatila sam da umesto premazanog foliranta, kraj sebe imam divnog, jednostavnog i iskrenog čoveka.
Foto: Arhiva TV Novosti
Posle samo tri meseca, uzeli smo se. Početak zajedničkog života, za mene je bio šok. Ključ od stana u kojem smo živeli imalo je bar još pet muzičara! Upadali su u najneverovatnije vreme, tuširali se, presvlačili i ponašali kao da su u svojoj kući. Sećam se, jednog dana, mi se sava od negde javio i rekao da će doći njegov drugar Vlada iz Frankfurta. Vlada je jednostavno otključao vrata i ušao. Imao je dugu kosu i kad sam ga videla, sa prtljagom, samo što nisam pala u nesvest! Kasnije sam se svom strahu smejala. Vlada je bio divan momak...
Pre podne u stanu je vladala tišina, a noću sve je ključalo! Majko moja, u šta ja ovo upadoh? Šta li mi je to trebalo - često sam se pitala. Kad sam ostala u drugom stanju, ozbiljno sam se zabrinula kako ću opstati u takvoj atmosferi. Ali, polako sam se privikavala i Savim način života sve lakše prihvatala. A i on se malčice promenio.
Pročitajte još
Zaljubljen u kuću
U suštini, nije se promenilo ništa bitno. I danas nam kroz kuću non-stop defiluju gosti. Samo, imamo mnogo više prostora nego nekada pa je sve lakše, a i deca su nam porasla. Često se dešava da me Sava telefonom probudi usred noći, da bi mi saopštio da dolazi sa nekim i da treba pripremiti nešto da se prezalogaji. Izuzetno je društven i volim što je takav. Često mi nije lako jer oko troje dece, imam gomilu obaveza. Obično radim po nekoliko poslova istovremeno. Recimo, dok kuvam, ispred sebe držim neki udžbenik i preslišavam jednog od naša tri đaka. I kad mi je najteže, pomislim da je bolje da Sava dođe kući sa društvom, pa da budemo zajedno, nego da je stalno odsutan.
Foto: Jutjub printskrin
Sava je izuzetno vredan čovek. Od kada smo krenuli da pravimo kuću, uopšte ne može da miruje. Nekada je obožavao da izlazi, često je, na moje zaprepašćenje, predlagao da doručkujemo u restoranima! Danas mu to ne pada na pamet. Svaki slobodan trenutak provodi u kući. Dođe, recimo, ujutru sa tezge oko pet-šest, i odmah se presvlači i počinje da radi sa majstorima. Nervira ga kad su majstori spori pa im često daje primer kako treba raditi. A kad nema mastora (što se retko dešava) on navali da ukucava, zakucava, buši... U kuću je zaljubljen! Meni je majstora i gradnje odavno preko glave, ali Sava je neumoran. Malo, malo, pa dobije neku novu ideju. Krovova na kući mu, recimo, nikad nije dosta. Voleo bih da ima, na jednoj kući, bar deset! Usred noći mu naiše inspiracija, pa se aci na crtanje nove varijante. Onda zove našeg arhitektu. Čovek se hvata za glavu.
- Crni Savo, pa sad smo napravili krov, a ti već hoćeš da ga menjaš. Što mi ne reče ranije...
- Kako da ti kažem ranije, kad sam ovo noćas snislio?
Obožava da naređuje
Obožavam tu njegovu neiscrpnu energiju koja ni njemu, ni nama ne da mira! Često se zavuče u svoju "pećinu", mesto rezervisano za okretanje prasića, i jagnjića na ražnju. Zaposli sebe i ražanj, pa kad zamiriše, krene da telefonom zivka prijatelje, rečima: Eh, da samo znaš šta sad radim, dotrčao bi odmah!
I u roku od sat-dva, navale da nam pristižu prijatelji. Za tili čas, napravi se fantastična atmosfera i sav umor nestane. Jede se i peva do jutra.
Sava je izuzetno dobar otac. Ivana, Roberta i Acu obožava, ali taman posla da išta urade bez njegove dozvole. Kad ih jednom značajno pogleda i naredi im da se bace na učenje, bez pogovora odlaze u svoju sobu. U sred njihovog društva, ako nešto pogreše, u stanju je na njih da se izviče. Smatra da deci treba pružiti sve, ali i da ih treba vaspitati gvozdenom disciplinom, da ne pogreše, zastrane. Navikao ih je da iz školske, imaju i druge obaveze. Malo, malo, pa Sava organizuje radnu akciju u kojoj svi moraju da učestvuju - sakupljanje daščica, čišćenje dvorišta, unošenje drva... Klinci ponekad budu ljuti, ali ne smeju da odbiju da urade šta im kaže.
Kao što ste već shvatili, Savo obožava da naređuje i da ga svi slušaju. Kad uradimo onako kao što je rekao, obavezno nas pohvali i nagradi i sav cveta što je sve po njegovom! Šta ćemo, nema nam druge nego da ga puštamo da gazduje. Ponekad se dečaci pitaju da li nas iko ikada zove u goste, jer ljudi stalno dolaze kod nas, a mi u goste retko idemo. U stvari, mnogo je jednostavnije da oni dođu kod nas jer imamo puno prostora, dvorište. Sava to ovako objašnjava: - Hoću u ponoć da nasred dvorišta razvučem harmoniku, a da mi komšija zbog toga ne lupa u zid!
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru" 22. decembra 1997. godine. *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
