Иначе, вероватно, не би ни могао да изнесе ову песму маестрално како је то учинио. А о томе да је ово истина сведочи и исповест његове супруге, Биљане, која је за певачевог живота о њему говорила за лист "Сабор". Саво нас је напустио још далеке 2007. године, али је иза себе оставио песме по којима га памтимо. У прилог сећању на великог певача народне музике, преносимо и цео текст из 1997. године:
Пре петнаестак година, Саву и мене је упознао заједнички пријатељ - Кемиш. У почетку, Сава ми је био досадан! Облетао је око мене, а ја сам била убеђена да се фолира. Нисам имала ни двадесет година. Знала сам неколико његових песама, али ме није нарочито импресионирао. Али, како је био врло упоран, почела сам његово удварање да схватам озбиљније. После врло кратког времена, чинило ми се као да се знамо годинама. Неочекивано, почели смо лепо да се слажемо, да се одлично уклапамо и да се разумемо. Пратио ме је на посао, сачекивао ме, љубио ми руку. Једном речју - био је прави каваљер. Схватила сам да уместо премазаног фолиранта, крај себе имам дивног, једноставног и искреног човека.
Фото: Архива ТВ Новости
После само три месеца, узели смо се. Почетак заједничког живота, за мене је био шок. Кључ од стана у којем смо живели имало је бар још пет музичара! Упадали су у најневероватније време, туширали се, пресвлачили и понашали као да су у својој кући. Сећам се, једног дана, ми се сава од негде јавио и рекао да ће доћи његов другар Влада из Франкфурта. Влада је једноставно откључао врата и ушао. Имао је дугу косу и кад сам га видела, са пртљагом, само што нисам пала у несвест! Касније сам се свом страху смејала. Влада је био диван момак...
Пре подне у стану је владала тишина, а ноћу све је кључало! Мајко моја, у шта ја ово упадох? Шта ли ми је то требало - често сам се питала. Кад сам остала у другом стању, озбиљно сам се забринула како ћу опстати у таквој атмосфери. Али, полако сам се привикавала и Савим начин живота све лакше прихватала. А и он се малчице променио.
Прочитајте још
Заљубљен у кућу
У суштини, није се променило ништа битно. И данас нам кроз кућу нон-стоп дефилују гости. Само, имамо много више простора него некада па је све лакше, а и деца су нам порасла. Често се дешава да ме Сава телефоном пробуди усред ноћи, да би ми саопштио да долази са неким и да треба припремити нешто да се презалогаји. Изузетно је друштвен и волим што је такав. Често ми није лако јер око троје деце, имам гомилу обавеза. Обично радим по неколико послова истовремено. Рецимо, док кувам, испред себе држим неки уџбеник и преслишавам једног од наша три ђака. И кад ми је најтеже, помислим да је боље да Сава дође кући са друштвом, па да будемо заједно, него да је стално одсутан.
Фото: Јутјуб принтскрин
Сава је изузетно вредан човек. Од када смо кренули да правимо кућу, уопште не може да мирује. Некада је обожавао да излази, често је, на моје запрепашћење, предлагао да доручкујемо у ресторанима! Данас му то не пада на памет. Сваки слободан тренутак проводи у кући. Дође, рецимо, ујутру са тезге око пет-шест, и одмах се пресвлачи и почиње да ради са мајсторима. Нервира га кад су мајстори спори па им често даје пример како треба радити. А кад нема мастора (што се ретко дешава) он навали да укуцава, закуцава, буши... У кућу је заљубљен! Мени је мајстора и градње одавно преко главе, али Сава је неуморан. Мало, мало, па добије неку нову идеју. Кровова на кући му, рецимо, никад није доста. Волео бих да има, на једној кући, бар десет! Усред ноћи му наише инспирација, па се аци на цртање нове варијанте. Онда зове нашег архитекту. Човек се хвата за главу.
- Црни Саво, па сад смо направили кров, а ти већ хоћеш да га мењаш. Што ми не рече раније...
- Како да ти кажем раније, кад сам ово ноћас снислио?
Обожава да наређује
Обожавам ту његову неисцрпну енергију која ни њему, ни нама не да мира! Често се завуче у своју "пећину", место резервисано за окретање прасића, и јагњића на ражњу. Запосли себе и ражањ, па кад замирише, крене да телефоном зивка пријатеље, речима: Ех, да само знаш шта сад радим, дотрчао би одмах!
И у року од сат-два, навале да нам пристижу пријатељи. За тили час, направи се фантастична атмосфера и сав умор нестане. Једе се и пева до јутра.
Сава је изузетно добар отац. Ивана, Роберта и Ацу обожава, али таман посла да ишта ураде без његове дозволе. Кад их једном значајно погледа и нареди им да се баце на учење, без поговора одлазе у своју собу. У сред њиховог друштва, ако нешто погреше, у стању је на њих да се извиче. Сматра да деци треба пружити све, али и да их треба васпитати гвозденом дисциплином, да не погреше, застране. Навикао их је да из школске, имају и друге обавезе. Мало, мало, па Сава организује радну акцију у којој сви морају да учествују - сакупљање дашчица, чишћење дворишта, уношење дрва... Клинци понекад буду љути, али не смеју да одбију да ураде шта им каже.
Као што сте већ схватили, Саво обожава да наређује и да га сви слушају. Кад урадимо онако као што је рекао, обавезно нас похвали и награди и сав цвета што је све по његовом! Шта ћемо, нема нам друге него да га пуштамо да газдује. Понекад се дечаци питају да ли нас ико икада зове у госте, јер људи стално долазе код нас, а ми у госте ретко идемо. У ствари, много је једноставније да они дођу код нас јер имамо пуно простора, двориште. Сава то овако објашњава: - Хоћу у поноћ да насред дворишта развучем хармонику, а да ми комшија због тога не лупа у зид!
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору" 22. децембра 1997. године. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
