Milena jotv pričala o odrastanju u Beogradu. Poznata je u javnosti kao žena čvrstog stava i lepote, a zbog njene hrabrosti da izgovori "ne" jedva je preživela jezivo nasilje.
Jednom prilikom je otkrila sve detalje batina u Zemunu i dešavanjima koja su se dogodila tokom devedesetih.
Foto: TV Pink printskrin/Zadruga 7 Elita
Milena je pričala o Zemunu i dešavanjima koja su obeležila vreme devedesetih.
- Vladu Budalu sam jako volela. Žao mi jer ga verovatno više neću videti. Sa braćom Simović sam se zamerila jako jer kada sam upoznala svog dečka sa Voždovca, u Zemunu sam odmah označena kao kontra banda, kao izdajnik. To je bilo kako jedna mlada zgodna Zemunka može da bude sa nekim van granica Zemuna i to je bio ozbiljan problem. Zemun je bio ozbiljan geto, moja deca ni dan nisu provela tamo, išli su na Novi Beograd u škole... Moja deca ne poznaju nikoga iz Zemuna, ne poznaju nikoga iz ulice. Ja sam se nakon razvoda vratila u porodičnu kuću, pa ni ja tu ne provodim mnogo vremena jer je to postalo leglo narkotika, ne postoji dan da interventna ne preseče nekoga - govorila je Milena za "Balkan Info".
Pročitajte još
Milena je govorila i o krvničkim batinama koje je dobila.
- Udarena sam nekoliko puta heklerom u glavu, sećam se samo onog prvog direktno u čelo. Neki ljudi su me skupljali tu, otrčala sam kući da se sakrijem da me ne vide roditelji jer sam ja jedinica. Znala sam da ako tata sazna, pobiće ih sve... Od stresa sam nabrzaka pojela samo parče hleba i čašu jogurta, legla da spavam, a mama kasnije nije mogla da me probudi. Sećam se da sam po sebi imala ostatke jogurta, valjda sam povratila, da mi je glava bila u otocima i hematomima. Kasnije sam satima saslušavana u zemunskoj policiji, ali živa nisam htela da kažem ko mi je to uradio, najviše zbog oca. Od tog dana nikada se više nisam kretala po Zemunu... Višestruki potres mozga, hematomi na glavi, svašta sam preživela. Kasnije su me nazivali i prostitukom, iako sam kao manekenka išla u Grčku... - pričala je za Balkan Info.
- Kasnije sam opet bila problem, jer kako ja to budem sa nekim ko je van Zemuna a tamo toliko momaka ima... Igra sudbine je da je upoznam dečka i da živim sa njim. Moj tadašnji dečko a kasnije muž, 27 godina smo proveli zajedno i bilo je predivno do pre nekoliko godina. Ne bih nikada ni izbrisala taj period jer imam decu sa njim. Unazad godinama nije bilo to-to. Kada sam ga upoznala, majka mu je zubarka, otac inžinjer, a on završio na ulici sa 15 godina. Da je imao podršku iz kuće bio bi vrhunski sportista... U to vreme sam bežala od kriminalaca, mi smo se prvo družili. Jedno veče kad sam izašla sa njim, pitali su me šta ja tražim sa njim i znam li ko je. Međutim, na jedno uho ušlo na drugo izašlo...
- Tek kasnije sam shvatila. Ja sam se kasnije spakovala i otišla na Maltu i on se pojavio. Gde god da sam otišla on se ujutru pojavi. Dugo mi je trebalo da skontam ko me namešta i govori gde sam, na kraju sam shvatila da je to moj otac. NJemu je on bio uvek simpatičan, što je uporan, što me čuva i vremenom ga je zavoleo. Ja sam se zaljubila i eto. Mnogo puta su govorili da sam ja ovako drčna, svoja zbog njega i zbog toga ko mi je muž, a zapravo sam takva prirodno..
BONUS VIDEO:
