Glumac Jovo Maksić odrastao je u mirnom seoskom okruženju kraj planine Dinare, u selu Plavno, u blizini Knina. NJegovo detinjstvo bilo je obeleženo slobodom i radošću koju može pružiti samo život u selu, a otac mu je bio sveštenik.
Ime sinu dao je po dragom kolegi, što otkriva posebnu vezu i poštovanje koje je gajio prema ljudima iz svog okruženja.
Foto: ATA images/A. Ahel
Porodica i lični život
Jovo je otac dvoje dece – ćerke Isidore i sina Rastka. Ističe da mu je porodica najvažnija i da je uvek ponosan na svoju decu, koja su, prema njegovim rečima, vrlo vaspitana.
- Oženio sam se sa 24 godine. Bio sam na trećoj godini Akademije, dete je bilo na putu i pokojni profesor Bajčetić se zabrinuo i rekao: "Ti moraš od nečeg da živiš" - priseća se glumac.
Pročitajte još
Profesionalni put
Akademija je izašla Jovu u susret tako što mu je omogućila potpisivanje prvog ugovora sa pozorištem u Vršcu, gde je postao stipendista. Tamo je odigrao i svoju prvu profesionalnu premijeru, koja se desila 1. oktobra 1996. godine. Taj datum pamti i po još jednoj važnoj životnoj okolnosti – tada se rodila njegova ćerka Isidora.
Sinu je dao ime po Rastku Lupuloviću, ocu Ilarionu, koga opisuje kao jednog od najčistijih i najuticajnijih ljudi u svom životu.
Foto: Antonio Ahel/ATAImages
- Nije mi bilo čudno kada se zamonašio, on je tako čista duša da svako pred njim može samo da se postidi. Imao je veliki uticaj na mene, i ako ima nešto dobro, ima u meni. To je njegova zasluga - dodaje Maksić za "Novu".
Foto: Zoran Jovanović Mačak
Borba sa finansijama i radna etika
U jednom periodu života Jovo je istovremeno radio dva posla kako bi mogao da izdržava porodicu.
Foto: ATA images/Antonio Axel
- Vrlo rano sam dobio porodicu. I tu onda nema kukanja. Nema maženja samog sebe. I ovaj posao je surov. Bacate se u koštac. Razmišljate: "Ono dete tamo treba da jede". Moja najvažnija misao je moja porodica, a onda sve ostalo. Kada je ona dobro, onda i ja lepo radim. Mogu bez opterećenja da radim. To je usko povezano. Nisam se libio. Na kraju krajeva sutra ću da igram zidara, a ne znam ciglu da nosim. Ovako bar znam, mogu i moleraj da radim - rekao je Maksić.
NJegov stav pokazuje koliko ozbiljno shvata odgovornost prema porodici, a iskustva iz teških perioda oblikovala su njegovu odlučnost i profesionalnu posvećenost.
