Kako je Maksić nazvao sina po Rastku Lupuloviću-ocu Ilarionu

Glumac Jovo Maksić odrastao je u mirnom seoskom okruženju kraj planine Dinare, u selu Plavno, u blizini Knina. NJegovo detinjstvo bilo je obeleženo slobodom i radošću koju može pružiti samo život u selu, a otac mu je bio sveštenik.Ime sinu dao je po dragom kolegi, što otkriva posebnu vezu i poštovanje koje je gajio prema ljudima iz svog okruženja.Foto: ATA images/A. AhelPorodica i lični životJovo je otac dvoje dece &ndash; ćerke Isidore i sina Rastka. Ističe da mu je porodica najvažnija i da je uvek ponosan na svoju decu, koja su, prema njegovim rečima, vrlo vaspitana.- Oženio sam se sa 24 godine. Bio sam na trećoj godini Akademije, dete je bilo na putu i pokojni profesor Bajčetić se zabrinuo i rekao: &quot;Ti moraš od nečeg da živiš&quot; - priseća se glumac.Profesionalni putAkademija je izašla Jovu u susret tako što mu je omogućila potpisivanje prvog ugovora sa pozorištem u Vršcu, gde je postao stipendista. Tamo je odigrao i svoju prvu profesionalnu premijeru, koja se desila 1. oktobra 1996. godine. Taj datum pamti i po još jednoj važnoj životnoj okolnosti &ndash; tada se rodila njegova ćerka Isidora.Sinu je dao ime po Rastku Lupuloviću, ocu Ilarionu, koga opisuje kao jednog od najčistijih i najuticajnijih ljudi u svom životu.Foto: Antonio Ahel/ATAImages- Nije mi bilo čudno kada se zamonašio, on je tako čista duša da svako pred njim može samo da se postidi. Imao je veliki uticaj na mene, i ako ima nešto dobro, ima u meni. To je njegova zasluga - dodaje Maksić za &quot;Novu&quot;.Foto: Zoran Jovanović MačakBorba sa finansijama i radna etikaU jednom periodu života Jovo je istovremeno radio dva posla kako bi mogao da izdržava porodicu.Foto: ATA images/Antonio Axel- Vrlo rano sam dobio porodicu. I tu onda nema kukanja. Nema maženja samog sebe. I ovaj posao je surov. Bacate se u koštac. Razmišljate: &quot;Ono dete tamo treba da jede&quot;. Moja najvažnija misao je moja porodica, a onda sve ostalo. Kada je ona dobro, onda i ja lepo radim. Mogu bez opterećenja da radim. To je usko povezano. Nisam se libio. Na kraju krajeva sutra ću da igram zidara, a ne znam ciglu da nosim. Ovako bar znam, mogu i moleraj da radim - rekao je Maksić.NJegov stav pokazuje koliko ozbiljno shvata odgovornost prema porodici, a iskustva iz teških perioda oblikovala su njegovu odlučnost i profesionalnu posvećenost.

Kako je Maksić nazvao sina po Rastku Lupuloviću-ocu Ilarionu

Vaš komentar

Nema komentara