Subotica je postala tiša za jedan od svojih najlepših glasova. U gradu u kojem se muzika oduvek slušala srcem, ugasio se glas koji je umeo da dopre do najdubljih mesta čovekove duše. Pevač Saša Babić, jedan od najlepših subotičkih baritona, vokal kojeg su generacije prepoznavale po toplini, iskrenosti i snazi emocija koje je nosio, preminuo je 25. decembra, nakon teške i duge bolesti.
NJegov muzički put započeo je tiho kada je još kao dete počeo da peva u školskom horu. Vrlo brzo postalo je jasno da Sašin glas ne pripada tišini ili masi. Nakon što se oprobao i kao uspešni bubnjar, Saša Babić je na scenu svoga grada krajem devedesetih godina prošlog veka konačno stupio i kao vokal. Svoju karijeru gradio je tiho, bez buke, bez poziranja, oslanjajući se isključivo na ono najvažnije – emociju koju je nosio u glasu.
Kada je bubnjarske palice zamenio mikrofonom, Subotica je dobila pevača koji pesme nije pevao, već ih je živeo. Bez obzira da li je u pitanju bila pop, evergrin, zabavna ili čak i folk muzika, Saša je svojim pevanjem znao da rasplače, ali i da raspleše publiku koja ga je slušala. Brojne generacije pamtiće ga po nastupima na svadbama, rođendanima, u klubovima, na velikim i na malim binama, u trenucima kada smo bili najsrećniji, ali i onda kada nam je muzika bila jedini oslonac.
Pročitajte još
Posebno mesto u njegovoj karijeri ostalo je zabeleženo 2001. godine, kada je na međunarodnom festivalu u Zrenjaninu nastupio sa pesmom "Nena", za koju je tekst napisao njegov prijatelj, subotički voditelj Žika Savin, dok je muziku komponovao Viktor Kesler. Tada, kao i mnogo puta kasnije, Saša je "ukrao srca publike", ne tehnikom pevanja koja je bila besprekorna, već dušom koju je tako nesebično davao. Nakon ove saradnje, prijateljstvo tri subotička barda postalo je još čvršće i trajnije, a krunisano je još jednom pesmom – "Ti", koju je takođe radio isti trio. Plodonosna saradnja spojila ih je sa brojnim muzičarima i umetnicima Srbije i regiona, koji su u kasnijim godinama učestvovali u stvaranju Sašinog muzičkog opusa.
Danas se od njega opraštaju prijatelji, kolege i poštovaoci njegovog rada, rečima tuge, saučešća i zahvalnosti. Društvene mreže prepune su poruka koje svedoče o jednom životu posvećenom muzici i ljudima.
Saša Babić izgubio je bitku protiv teške bolesti, ali nije izgubio ono najvažnije – mesto u sećanju. NJegov glas ostaje zapisan u vremenu, u noćima koje smo živeli uz njegove pesme i u tišini koju iznenada jedino možemo da čujemo.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
