Суботица је постала тиша за један од својих најлепших гласова. У граду у којем се музика одувек слушала срцем, угасио се глас који је умео да допре до најдубљих места човекове душе. Певач Саша Бабић, један од најлепших суботичких баритона, вокал којег су генерације препознавале по топлини, искрености и снази емоција које је носио, преминуо је 25. децембра, након тешке и дуге болести.
Његов музички пут започео је тихо када је још као дете почео да пева у школском хору. Врло брзо постало је јасно да Сашин глас не припада тишини или маси. Након што се опробао и као успешни бубњар, Саша Бабић је на сцену свога града крајем деведесетих година прошлог века коначно ступио и као вокал. Своју каријеру градио је тихо, без буке, без позирања, ослањајући се искључиво на оно најважније – емоцију коју је носио у гласу.
Када је бубњарске палице заменио микрофоном, Суботица је добила певача који песме није певао, већ их је живео. Без обзира да ли је у питању била поп, евергрин, забавна или чак и фолк музика, Саша је својим певањем знао да расплаче, али и да расплеше публику која га је слушала. Бројне генерације памтиће га по наступима на свадбама, рођенданима, у клубовима, на великим и на малим бинама, у тренуцима када смо били најсрећнији, али и онда када нам је музика била једини ослонац.
Прочитајте још
Посебно место у његовој каријери остало је забележено 2001. године, када је на међународном фестивалу у Зрењанину наступио са песмом "Нена", за коју је текст написао његов пријатељ, суботички водитељ Жика Савин, док је музику компоновао Виктор Кеслер. Тада, као и много пута касније, Саша је "украо срца публике", не техником певања која је била беспрекорна, већ душом коју је тако несебично давао. Након ове сарадње, пријатељство три суботичка барда постало је још чвршће и трајније, а крунисано је још једном песмом – "Ти", коју је такође радио исти трио. Плодоносна сарадња спојила их је са бројним музичарима и уметницима Србије и региона, који су у каснијим годинама учествовали у стварању Сашиног музичког опуса.
Данас се од њега опраштају пријатељи, колеге и поштоваоци његовог рада, речима туге, саучешћа и захвалности. Друштвене мреже препуне су порука које сведоче о једном животу посвећеном музици и људима.
Саша Бабић изгубио је битку против тешке болести, али није изгубио оно најважније – место у сећању. Његов глас остаје записан у времену, у ноћима које смо живели уз његове песме и у тишини коју изненада једино можемо да чујемо.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
