"U iznajmljenom stanu na Banovom brdu u kojem živi Nino, odavno nije bilo tako veselo, toplo i živahno kao ovih dana. Proteklih desetak dana u njemu su se orili smeh, cika i vriska dve mlade, crnokose dame koje Nina neumorno maze i paze. Obožavaju ga, željne su ga, ne odvajaju se od njega. To su osamnaestogodišnja Amela i trinaestogodišnja Sandra - njegove ćerke. Obožavaju i jedna drugu. Malo, malo, pa sednu na istu stolicu, ne prođu jedna pored druge da se ne zagrle i poljube.
- Samo nam fali Tamarica, naša najmlađa sestrica, pa da budemo kompletna, srećna porodica! - kažu uglas Amela i Sandra.
Foto: Jutjub printskrin/OFFICIELNI KANAL NINO REŠIĆ LEGENDA
Ponosni tata Nino ne pamti kada je poslednji put bio toliko srećan. Nije mnogo vremena provodio sa ćerkama, pa bi i on i one da protraćene silne godine nadoknade - koliko se može. Nikada pevač nije oskudevao u ženskoj pažnji, ali ovo što mu se sada dešava sa ćerkama, nešto je posebno, dugo priželjkivano, sanjano i nedoživljeno. Već deset dana, njih troje nikako da se napričaju. Spavaju samo koliko moraju. Obavezno se jedno od njih probudi u zoru, pa željno razgovara, budi ostale. Tako su, na primer, prošle noći, negde oko četiri ujutru, zaključili da sve troje moraju, hitno, zajedno negde da otputuju. Devojke su predložile Egipat i predlog je jednoglasno prihvaćen. Ali, umesto da posle toga nastave da spavaju, razvila se žučna diskusija. Najgrlatiji je bio ljubomorni otac:
- Neću tamo sa njima - i tačka! Šta mi treba da se jurim sa Arapima koji će se udvarati i spopadati moje ćerke? Sem toga, ni one meni ne bi dale da mrdnem iz njihovog vidokruga! Kakve su, ne bih smeo ni da pomislim da se okrenem za nekom ženskom, a kamoli nešto više! - smeje se Nino, zavaljen u omiljenu fotelju, iz koje, od silne upotrebe, vire žice i federi.
Foto: Arhiv Borbe
Devojke su čvrsto odlučile da udruženim snagama oca "uvedu u red". Kažu, dosta je bilo momačke nonšalancije. Pokušavaju da njegov uzbudljivi život ispune ne samo ljubavlju nego i preko potrebnim pravilima. Što manje cigareta i pića, urednija ishrana, što više sna i tako redom. NJihov napor je simpatičan, a ljubav ima ogromnu moć, i stvaralačku i rušilačku i, ko zna, možda im pođe za rukom da lava naviknu na dvopek.
Pročitajte još
NINO REŠIĆ: Velikan folka čiji je život potopio alkohol
08:13
OTKUD VAM TO, NIJE ZA JAVNOST! Nino se slikao nag pa se pravdao: "Sa mnom je bio i Brega"
16:53
SUNOVRAT VELIKE KATARINE: Ispovest Magi nakon Milanove smrti
11:15
BLISTAO U SREĆNIM LJUDIMA: Harao 90ih, a sa scene se povukao iz tužnog razloga
11:55
- Jednog dana smo tati za ručak napravile šnicle i pire. Pire je bio sav u grudvicama jer nismo imale mikser. Nešto se mrštio. Sledećeg dana smo mu spremile makarone i pečurke. Baš nas briga da li mu se svidelo. Mora više da jede!
Donele su i jednu izuzetno važnu odluku:
- Zabranile smo tati da ima još dece. Tri ćerke su mu dovoljne, puna kapa, i nema više diskusije na tu temu! Šta? Zar da mu se dogodi da u isto vreme postane i deda i, po četvrti put, otac! Ne dolazi u obzir! NJemu nije jasno zašto. Kaže, kad može Rakel Velč mogao bi i on. E, ne može i gotovo! - "strogo" će Sandra.
Foto: Arhiv Borbe
- Eto, vidite kako su stroge! Pre neko veče smo se svađali oko imena koje bi nosio moj sin, ako ga jednog dana budem imao. Ja sam za imena Stribor ili Vuk, a one su užasnute!
Amela živi u Tesliću, sa bakom, a Sandra u Kruševcu, sa majkom i očuhom. Prvi put su se srele prošle godine i odmah su se zavolele. Baš kao sestre koje su zajedno od rođenja... Brzo su našle zajednički jezik i počele da se poveravaju jedna drugoj. Dok je Sandra od rođenja živela u Kruševcu, Amela je jedno vreme provela u Nemačkoj, kao izbeglica, sa majkom. Majka joj je već dve godine u Americi, a uskoro će i ona kod nje.
- Pre nego što smo se Sandra i ja srele, pričale smo mnogo puta telefonom tako da sam imala utisak da se oduvek poznajemo. Nisam ni slutila koliko ćemo se nas dve zavoleti, iako sam o tome sanjala. Ni ona ni ja po majkama nemamo ni braće ni sestara - priča Amela.
Uz ćerke, Nino se priseća vremena kada su rođene, svoje mladosti, velikih ljubavi koje je doživeo sa njihovim majkama, propusta, grešaka, radosti. Amelu je dobio u devetnaestoj i priznaje, pojma nije imao šta ga je snašlo.
- Sve mi je tada bilo igra, zezanje. Bio sam presrećan kada se ona rodila. Amelina majka Sajda mi je pomogla da uđem u pevačke vode. Mnogo smo se voleli, bila je to velika ljubav, ali bili smo i mnogo različiti. Nije štimalo! Teško nam je bilo da nađemo zajednički jezik, i danas je tako... NJoj nije pravo što je Amela ovde, što sam organizovao proslavu njenog punoletstva. Trebalo bi da bude srećna i zadovoljna što smo nas dvoje postali sjajni drugari. Istina, sa zakašnjenjem, ali...
Malo posle Amelinog rođenja, Sajdini i Ninovi putevi su se razišli. Mladi pevač je u Vrnjačkoj banji upoznao Slavicu. Buknula je ljubav, venčali su se. Posle samo desetak dana bračnog staža, dvadesetdvogodišnji Nino otišao je u Prilep, na odsluženje vojnog roka. Dva dana pre kraja njegovog vojnikovanja, rodila se Sandra.
- Bio sam nešto malo zreliji, ali ne mnogo pametniji. Slavica i ja smo imali problema, naš brak nije dugo trajao i rastali smo se. Naravno, pošto sam ja oduvek dežurni krivac za sve, krivica je bila moja! Žao mi je što nisam više učestvovao u odrastanju i vaspitavanju mojih ćerki. Sa Amelom jedno vreme nisam imao nikakvog kontakta. Bilo je to za vreme rata, dok su bile u Nemačkoj. Ali, čim mi je jedan prijatelj javio gde su, pozvao sam ih, a sutradan sam otišao da ih vidim...
Amela se seća kako su joj bili teški izbeglički dani. Na svu tu muku, patila je i za ocem, koji je počinjao da gradi karijeru, dok je ona pratila šta on radi..."
(Arhiv Borbe, Sabor, 11.03.2002.)
