ЋЕРКЕ ГА МАЗЕ Овако је млада Сандра Решић (13) неговала Нина

"У изнајмљеном стану на Бановом брду у којем живи Нино, одавно није било тако весело, топло и живахно као ових дана. Протеклих десетак дана у њему су се орили смех, цика и вриска две младе, црнокосе даме које Нина неуморно мазе и пазе. Обожавају га, жељне су га, не одвајају се од њега. То су осамнаестогодишња Амела и тринаестогодишња Сандра - његове ћерке. Обожавају и једна другу. Мало, мало, па седну на исту столицу, не прођу једна поред друге да се не загрле и пољубе.

- Само нам фали Тамарица, наша најмлађа сестрица, па да будемо комплетна, срећна породица! - кажу углас Амела и Сандра.

Фото: Јутјуб принтскрин/ОФФИЦИЕЛНИ КАНАЛ НИНО РЕШИЋ ЛЕГЕНДА

Поносни тата Нино не памти када је последњи пут био толико срећан. Није много времена проводио са ћеркама, па би и он и оне да протраћене силне године надокнаде - колико се може. Никада певач није оскудевао у женској пажњи, али ово што му се сада дешава са ћеркама, нешто је посебно, дуго прижељкивано, сањано и недоживљено. Већ десет дана, њих троје никако да се напричају. Спавају само колико морају. Обавезно се једно од њих пробуди у зору, па жељно разговара, буди остале. Тако су, на пример, прошле ноћи, негде око четири ујутру, закључили да све троје морају, хитно, заједно негде да отпутују. Девојке су предложиле Египат и предлог је једногласно прихваћен. Али, уместо да после тога наставе да спавају, развила се жучна дискусија. Најгрлатији је био љубоморни отац:

- Нећу тамо са њима - и тачка! Шта ми треба да се јурим са Арапима који ће се удварати и спопадати моје ћерке? Сем тога, ни оне мени не би дале да мрднем из њиховог видокруга! Какве су, не бих смео ни да помислим да се окренем за неком женском, а камоли нешто више! - смеје се Нино, заваљен у омиљену фотељу, из које, од силне употребе, вире жице и федери.

Фото: Архив Борбе

Девојке су чврсто одлучиле да удруженим снагама оца "уведу у ред". Кажу, доста је било момачке ноншаланције. Покушавају да његов узбудљиви живот испуне не само љубављу него и преко потребним правилима. Што мање цигарета и пића, уреднија исхрана, што више сна и тако редом. Њихов напор је симпатичан, а љубав има огромну моћ, и стваралачку и рушилачку и, ко зна, можда им пође за руком да лава навикну на двопек.

- Једног дана смо тати за ручак направиле шницле и пире. Пире је био сав у грудвицама јер нисмо имале миксер. Нешто се мрштио. Следећег дана смо му спремиле макароне и печурке. Баш нас брига да ли му се свидело. Мора више да једе!

Донеле су и једну изузетно важну одлуку:

- Забраниле смо тати да има још деце. Три ћерке су му довољне, пуна капа, и нема више дискусије на ту тему! Шта? Зар да му се догоди да у исто време постане и деда и, по четврти пут, отац! Не долази у обзир! Њему није јасно зашто. Каже, кад може Ракел Велч могао би и он. Е, не може и готово! - "строго" ће Сандра.

Фото: Архив Борбе

- Ето, видите како су строге! Пре неко вече смо се свађали око имена које би носио мој син, ако га једног дана будем имао. Ја сам за имена Стрибор или Вук, а оне су ужаснуте!

Амела живи у Теслићу, са баком, а Сандра у Крушевцу, са мајком и очухом. Први пут су се среле прошле године и одмах су се заволеле. Баш као сестре које су заједно од рођења... Брзо су нашле заједнички језик и почеле да се поверавају једна другој. Док је Сандра од рођења живела у Крушевцу, Амела је једно време провела у Немачкој, као избеглица, са мајком. Мајка јој је већ две године у Америци, а ускоро ће и она код ње.

- Пре него што смо се Сандра и ја среле, причале смо много пута телефоном тако да сам имала утисак да се одувек познајемо. Нисам ни слутила колико ћемо се нас две заволети, иако сам о томе сањала. Ни она ни ја по мајкама немамо ни браће ни сестара - прича Амела.

Уз ћерке, Нино се присећа времена када су рођене, своје младости, великих љубави које је доживео са њиховим мајкама, пропуста, грешака, радости. Амелу је добио у деветнаестој и признаје, појма није имао шта га је снашло.

- Све ми је тада било игра, зезање. Био сам пресрећан када се она родила. Амелина мајка Сајда ми је помогла да уђем у певачке воде. Много смо се волели, била је то велика љубав, али били смо и много различити. Није штимало! Тешко нам је било да нађемо заједнички језик, и данас је тако... Њој није право што је Амела овде, што сам организовао прославу њеног пунолетства. Требало би да буде срећна и задовољна што смо нас двоје постали сјајни другари. Истина, са закашњењем, али...

Мало после Амелиног рођења, Сајдини и Нинови путеви су се разишли. Млади певач је у Врњачкој бањи упознао Славицу. Букнула је љубав, венчали су се. После само десетак дана брачног стажа, двадесетдвогодишњи Нино отишао је у Прилеп, на одслужење војног рока. Два дана пре краја његовог војниковања, родила се Сандра.

- Био сам нешто мало зрелији, али не много паметнији. Славица и ја смо имали проблема, наш брак није дуго трајао и растали смо се. Наравно, пошто сам ја одувек дежурни кривац за све, кривица је била моја! Жао ми је што нисам више учествовао у одрастању и васпитавању мојих ћерки. Са Амелом једно време нисам имао никаквог контакта. Било је то за време рата, док су биле у Немачкој. Али, чим ми је један пријатељ јавио где су, позвао сам их, а сутрадан сам отишао да их видим...

Амела се сећа како су јој били тешки избеглички дани. На сву ту муку, патила је и за оцем, који је почињао да гради каријеру, док је она пратила шта он ради..."

(Архив Борбе, Сабор, 11.03.2002.)