Odbrambeni plan će uključivati zonu koju neprijatelj mora da pređe pre daljeg napredovanja, svojevrsnu „vruću zonu“, rekao je za nedeljno izdanje lista Velt am Zontag brigadni general Tomas Lovin, zamenik načelnika štaba za operacije u Komandi kopnenih snaga NATO-a u Izmiru, u Turskoj.
Konkretno, senzori će otkrivati neprijateljske snage i aktivirati odbrambene sisteme, kao što su naoružani dronovi, delimično autonomna borbena vozila, bespilotni kopneni roboti, kao i automatizovani sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane, precizirao je general.
Međutim, konačna odluka o upotrebi tog oružja „uvek će biti ljudska odgovornost“.
Foto: Profimedia
Senzori koji treba da pokrivaju zonu dugu nekoliko hiljada kilometara biće raspoređeni „na zemlji, u svemiru, u sajber prostoru ili u vazduhu“, naveo je Lovin.
Oni će moći da prikupljaju podatke o „kretanju neprijatelja ili upotrebi oružja“ kako bi u realnom vremenu informisali sve zemlje NATO-a, objasnio je on.
Pročitajte još
Ambiciozan plan
Plan takođe predviđa jačanje postojećih zaliha oružja, održavanje stacioniranih jedinica na istom nivou kao danas, kao i korišćenje računarstva u oblaku i veštačke inteligencije za upravljanje sistemom, zaključio je general.
Foto: Profimedia
Prvi elementi već se testiraju u okviru pilot-projekata u Poljskoj i Rumuniji, a ceo NATO sistem bi, prema pisanju Velt am Zontaga, trebalo da bude implementiran, ako je moguće, do kraja 2027. godine.
Suočena sa porastom upada ruskih ili neidentifikovanih dronova prošle jeseni u Poljskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Danskoj i Belgiji, Evropska komisija iznela je ideju o uspostavljanju „zida protiv dronova“, čiji okviri tek treba da budu definisani.
EU namerava da se osloni na iskustvo Ukrajine, koja se više od tri godine suočava sa ovom vrstom napada.
Poljska se priprema da potpiše ugovor za „najveći sistem protiv dronova u Evropi“, izjavio je u subotu poljski ministar odbrane Vladislav Košinjak-Kamiš za dnevni list Gazeta Viborca.
Ministar nije precizirao kolika će biti vrednost ugovora, koji će obuhvatiti „različite vrste naoružanja“, niti je naveo naziv konzorcijuma koji će ga potpisati krajem januara. Ova odluka je odgovor na „hitnu operativnu potrebu“, naglasio je ministar.
BONUS VIDEO:
