Roman Zorana Ilića opisuje savremenog čoveka. Svi mi i mamo neku ulogu u životu, ali da li smo svesni svoje istinske uloge, one najvažnije, ljudske, verske... One koja bezuslovno daje i koja biva povređena. Upravo ćemu otkriti tu ulogu u ovom romanu.
Kako se postaje Niko i Ništa?
Foto: Privatna arhiva
- Odluka je na svima nama pojedinačno. Ili nas životne okolnosti dovedu u takvo stanje. Čak ni junak iz romana “Niko i ništa u Beogradu” nije baš sasvim niko i ništa u gradu u kom živi, kojim se svakodnevno kreće… Već je on pre neko ko želi, ko pokušava da postane neko i nešto u tom gradu, u Beogradu, u ovom vremenu. Da bi to postao, on se okreće umetnosti, pre svega, filmu. Tako on osmišljava svoju egzistenciju. Kao stvaralac, kreator… Sve drugo mu je manje
važno, da kažem nevažno.
U kojim je trenucima čovek biva stavljen u tačku zaborava i kako se vaskrsava iz nje?
Pročitajte još
- Strah od zaborava… A kao da nas sve manje-više čeka zaborav. Čak i kada smo na nekom nazovi vrhu, to se brzo kruni i ponovo nas gura prema margini. Prema zaboravu… Tako da bih rekao je takvo stanje, prirodno stanje i da ga treba prihvatiti… Ravnodušno… Savladati i prevladati neku svoju ličnu narcisoidnost…
Da li se dešavalo da Vaš roman porede sa romanom Alberta Kamija, odnosno "Strancem"?
- Do sada, nije, a verujem da neće ni ubuduće. Naslov romana sam, da tako kažem, “pozajmio” od DŽordža Orvela “Niko i ništa u Parizu i Londonu” koji je, naravno, mnogo suroviji od mog romana. I Orvelov junak, tj. on sâm je na pravom rubu egzistencije radeći najteže poslove, živeći u sobama koje se ne greju… Sa oskudnim nameštajem…
Za razliku od Orvelovog moj, bezimeni junak živi u ovom gradu, u Beogradu, od nevelike socijalne pomoći… Odbijajući da potraži pravi, plaćeni posao. Kao da je to njegova pobuna protiv takvog ustrojstva društva koje ga posle tri I po decenije rada proglašava za tehnološki višak…Tako svet umetnosti i umetnika postaje njegovo životno opredeljenje. U Zagrebu režira pozorišnu prestavu… U Beogradu na svom računaru montira kratke filmove…Pohađa besplatne filmske radionice… Pokušava da napiše scenario za film…Svakodnevno posećuje fotokopirnice štampajući svoje zapise… Od kojih će možda
jednog dana postati književno delo…
Da li smo svesni da svakog trenutka možemo postati odbačeni u
društvu, odbačeni od najbližih?
Foto: Privatna arhiva
- Možda je pravo je pitanje da li mi druge odbacujemo, udaljavamo ih od
sebe ili to čine drugi u odnosu na nas. Rekao bih da je to obostrano. Što govori o ovom svetu, o ovom vremenu…Dakle, što se tiče odbačenosti od nje se baš i ne može pobeći. Jer, svakodnevno gubimo po nekog prijatelja dok teško stičemo nove… Naše veze su
najčešće površne, plitke… Ne uspevamo da im udahnemo pravi, istinski život… što bi rekao Kundera: život je negde drugde…
Šta više preovladava u romanu, bezosećajnost, razočarenje, bol,
- Od svega navedenog, pomalo: i bezosećajnost, i razočarenje, i bol…
Ali najviše ravnodušnost, kao jedan gard, pozicija glavnog junaka romana prema svetu koji ga okružuje… Čiji je on deo. Ne očekuje puno od drugih, kao što ni drugima ne nudi previše od sebe… Možda je to prokletstvo velgrada, metropole…Sveopšte otuđenosti.
Kao da je prazna ljuštura koja više nema šta da ponudi ovom svetu. Jer i ono što stvara, kreira, ti kratki filmovi: nikome baš ništa ne znače. Drugi su ravnodušni prema njemu, on je ravnodušan prema drugima… I to je taj začarani krug iz koga kao da nema izlaza…
Živeti od uspomena, lek ili kazna?
- Kazna svakako nije. Pre bi moglo reći da je lek. Blagotvoran i delotvoran lek. Ali ponekad gorak lek dok ga konzumiramo… Unosimo u sebe…
Zašto biti deo "Kulturnog korena"? Zato što je izuzetno važno doprinositi kulturi kada se prave vrednosti zaboravljaju ili što citat kaže "Kultura je most između prošlosti i budućnosti." Mi smo tu da pružimo šansu da talentovani ljudi dođu do izražaja, da se čuje za njihov rad, da se čuje glas. Mi smo tu da ujedinimo svakog čoveka u lepoti i iskrenosti umetnosti, kao i sve umetnike iz različitih oblasti.
Ukoliko želite da budete deo ovog kulturnog dodatka, radove možete slati na sledeću mail adresu: nportal.info@gmail.com
Zabranjeno je svako kopiranje i preuzimanje autorskih tekstova!
BONUS VIDEO:
