NIKO I NIŠTA: Novi roman Zorana Ilića

Roman Zorana Ilića opisuje savremenog čoveka. Svi mi i mamo neku ulogu u životu, ali da li smo svesni svoje istinske uloge, one najvažnije, ljudske, verske... One koja bezuslovno daje i koja biva povređena. Upravo ćemu otkriti tu ulogu u ovom romanu.Kako se postaje Niko i Ništa?- Odluka je na svima nama pojedinačno. Ili nas životne okolnosti dovedu u takvo stanje. Čak ni junak iz romana &ldquo;Niko i ništa u Beogradu&rdquo; nije baš sasvim niko i ništa u gradu u kom živi, kojim se svakodnevno kreće&hellip; Već je on pre neko ko želi, ko pokušava da postane neko i nešto u tom gradu, u Beogradu, u ovom vremenu. Da bi to postao, on se okreće umetnosti, pre svega, filmu. Tako onosmišljava svoju egzistenciju. Kao stvaralac, kreator&hellip; Sve drugo mu je manjevažno, da kažem nevažno.Foto: Privatna arhivaU kojim je trenucima čovek biva stavljen u tačku zaborava i kako se vaskrsava iz nje?- Strah od zaborava&hellip; A kao da nas sve manje-više čeka zaborav. Čak i kada smo na nekom nazovi vrhu, to se brzo kruni i ponovo nas gura prema margini.Prema zaboravu&hellip; Tako da bih rekao je takvo stanje, prirodno stanje i da ga trebaprihvatiti&hellip; Ravnodušno&hellip; Savladati i prevladati neku svoju ličnu narcisoidnost&hellip;Da li se dešavalo da Vaš roman porede sa romanom Alberta Kamija,odnosno &quot;Strancem&quot;?- Do sada, nije, a verujem da neće ni ubuduće. Naslov romana sam, da tako kažem, &ldquo;pozajmio&rdquo; od DŽordža Orvela &ldquo;Niko i ništa u Parizu i Londonu&rdquo; koji je,naravno, mnogo suroviji od mog romana. I Orvelov junak, tj. on s&acirc;m je na pravomrubu egzistencije radeći najteže poslove, živeći u sobama koje se ne greju&hellip; Saoskudnim nameštajem&hellip;Za razliku od Orvelovog moj, bezimeni junak živi u ovom gradu, u Beogradu,od nevelike socijalne pomoći&hellip; Odbijajući da potraži pravi, plaćeni posao. Kao da jeto njegova pobuna protiv takvog ustrojstva društva koje ga posle tri I po decenijerada proglašava za tehnološki višak&hellip;Tako svet umetnosti i umetnika postaje njegovo životno opredeljenje. UZagrebu režira pozorišnu prestavu&hellip; U Beogradu na svom računaru montira kratke filmove&hellip;Pohađa besplatne filmske radionice&hellip; Pokušava da napiše scenario za film&hellip;Svakodnevno posećuje fotokopirnice štampajući svoje zapise&hellip; Od kojih će moždajednog dana postati književno delo&hellip;Da li smo svesni da svakog trenutka možemo postati odbačeni udruštvu, odbačeni od najbližih?- Možda je pravo je pitanje da li mi druge odbacujemo, udaljavamo ih odsebe ili to čine drugi u odnosu na nas. Rekao bih da je to obostrano. Što govori oovom svetu, o ovom vremenu&hellip;Dakle, što se tiče odbačenosti od nje se baš i ne može pobeći. Jer,svakodnevno gubimo po nekog prijatelja dok teško stičemo nove&hellip; Naše veze sunajčešće površne, plitke&hellip; Ne uspevamo da im udahnemo pravi, istinski život&hellip; štobi rekao Kundera: život je negde drugde&hellip;Foto: Privatna arhivaŠta više preovladava u romanu, bezosećajnost, razočarenje, bol,oproštaj ili želja za osvetom?- Od svega navedenog, pomalo: i bezosećajnost, i razočarenje, i bol&hellip;Ali najviše ravnodušnost, kao jedan gard, pozicija glavnog junaka romanaprema svetu koji ga okružuje&hellip; Čiji je on deo. Ne očekuje puno od drugih, kao što nidrugima ne nudi previše od sebe&hellip; Možda je to prokletstvo velgrada, metropole&hellip;Sveopšte otuđenosti.Kao da je prazna ljuštura koja više nema šta da ponudi ovom svetu. Jer i onošto stvara, kreira, ti kratki filmovi: nikome baš ništa ne znače. Drugi su ravnodušni prema njemu, on je ravnodušan prema drugima&hellip; I to je taj začarani krug iz koga kao da nema izlaza&hellip;Živeti od uspomena, lek ili kazna?- Kazna svakako nije. Pre bi moglo reći da je lek. Blagotvoran idelotvoranlek. Ali ponekad gorak lek dok ga konzumiramo&hellip; Unosimo u sebe&hellip;Zašto biti deo &quot;Kulturnog korena&quot;? Zato što je izuzetno važno doprinositi kulturikada se prave vrednosti zaboravljaju ili što citat kaže &quot;Kultura je most između prošlosti i budućnosti.&quot; Mi smo tu da pružimo šansu da talentovani ljudi dođu do izražaja, da se čuje za njihov rad, da se čuje glas. Mi smo tu da ujedinimo svakog čoveka u lepoti i iskrenosti umetnosti, kao i sve umetnike iz različitih oblasti.Ukoliko želite da budete deo ovog kulturnog dodatka, radove možete slati na sledeću mail adresu:nportal.info@gmail.comZabranjeno je svako kopiranje i preuzimanje autorskih tekstova!BONUS VIDEO:

NIKO I NIŠTA: Novi roman Zorana Ilića

Vaš komentar

Nema komentara