НИКО И НИШТА: Нови роман Зорана Илића

Роман Зорана Илића описује савременог човека. Сви ми и мамо неку улогу у животу, али да ли смо свесни своје истинске улоге, оне најважније, људске, верске... Оне која безусловно даје и која бива повређена. Управо ћему открити ту улогу у овом роману.Како се постаје Нико и Ништа?- Одлука је на свима нама појединачно. Или нас животне околности доведу у такво стање. Чак ни јунак из романа &ldquo;Нико и ништа у Београду&rdquo; није баш сасвим нико и ништа у граду у ком живи, којим се свакодневно креће&hellip; Већ је он пре неко ко жели, ко покушава да постане неко и нешто у том граду, у Београду, у овом времену. Да би то постао, он се окреће уметности, пре свега, филму. Тако оносмишљава своју егзистенцију. Као стваралац, креатор&hellip; Све друго му је мањеважно, да кажем неважно.Фото: Приватна архиваУ којим је тренуцима човек бива стављен у тачку заборава и како се васкрсава из ње?- Страх од заборава&hellip; А као да нас све мање-више чека заборав. Чак и када смо на неком назови врху, то се брзо круни и поново нас гура према маргини.Према забораву&hellip; Тако да бих рекао је такво стање, природно стање и да га требаприхватити&hellip; Равнодушно&hellip; Савладати и превладати неку своју личну нарцисоидност&hellip;Да ли се дешавало да Ваш роман пореде са романом Алберта Камија,односно &quot;Странцем&quot;?- До сада, није, а верујем да неће ни убудуће. Наслов романа сам, да тако кажем, &ldquo;позајмио&rdquo; од Џорџа Орвела &ldquo;Нико и ништа у Паризу и Лондону&rdquo; који је,наравно, много суровији од мог романа. И Орвелов јунак, тј. он с&acirc;м је на правомрубу егзистенције радећи најтеже послове, живећи у собама које се не греју&hellip; Саоскудним намештајем&hellip;За разлику од Орвеловог мој, безимени јунак живи у овом граду, у Београду,од невелике социјалне помоћи&hellip; Одбијајући да потражи прави, плаћени посао. Као да јето његова побуна против таквог устројства друштва које га после три И по деценијерада проглашава за технолошки вишак&hellip;Тако свет уметности и уметника постаје његово животно опредељење. УЗагребу режира позоришну преставу&hellip; У Београду на свом рачунару монтира кратке филмове&hellip;Похађа бесплатне филмске радионице&hellip; Покушава да напише сценарио за филм&hellip;Свакодневно посећује фотокопирнице штампајући своје записе&hellip; Од којих ће мождаједног дана постати књижевно дело&hellip;Да ли смо свесни да сваког тренутка можемо постати одбачени удруштву, одбачени од најближих?- Можда је право је питање да ли ми друге одбацујемо, удаљавамо их одсебе или то чине други у односу на нас. Рекао бих да је то обострано. Што говори оовом свету, о овом времену&hellip;Дакле, што се тиче одбачености од ње се баш и не може побећи. Јер,свакодневно губимо по неког пријатеља док тешко стичемо нове&hellip; Наше везе сунајчешће површне, плитке&hellip; Не успевамо да им удахнемо прави, истински живот&hellip; штоби рекао Кундера: живот је негде другде&hellip;Фото: Приватна архиваШта више преовладава у роману, безосећајност, разочарење, бол,опроштај или жеља за осветом?- Од свега наведеног, помало: и безосећајност, и разочарење, и бол&hellip;Али највише равнодушност, као један гард, позиција главног јунака романапрема свету који га окружује&hellip; Чији је он део. Не очекује пуно од других, као што нидругима не нуди превише од себе&hellip; Можда је то проклетство велграда, метрополе&hellip;Свеопште отуђености.Као да је празна љуштура која више нема шта да понуди овом свету. Јер и оношто ствара, креира, ти кратки филмови: никоме баш ништа не значе. Други су равнодушни према њему, он је равнодушан према другима&hellip; И то је тај зачарани круг из кога као да нема излаза&hellip;Живети од успомена, лек или казна?- Казна свакако није. Пре би могло рећи да је лек. Благотворан иделотворанлек. Али понекад горак лек док га конзумирамо&hellip; Уносимо у себе&hellip;Зашто бити део &quot;Културног корена&quot;? Зато што је изузетно важно доприносити културикада се праве вредности заборављају или што цитат каже &quot;Култура је мост између прошлости и будућности.&quot; Ми смо ту да пружимо шансу да талентовани људи дођу до изражаја, да се чује за њихов рад, да се чује глас. Ми смо ту да ујединимо сваког човека у лепоти и искрености уметности, као и све уметнике из различитих области.Уколико желите да будете део овог културног додатка, радове можете слати на следећу маил адресу:нпортал.инфо@гмаил.цомЗабрањено је свако копирање и преузимање ауторских текстова!БОНУС ВИДЕО:

НИКО И НИШТА: Нови роман Зорана Илића

Ваш коментар

Нема коментара