Osim stroge kontrole objekta, u koju su uključeni i psi čuvari, do baze je jako teško doći budući da se nalazi ne nepristupačnom terenu, prenosi portal "Novinite".
Prema saopštenju udruženja koje je otkrilo misteriozni objekat, osobe koje borave u njegovoj blizini imaju na odeći prepoznatljiva obeležja ruske paravojne organizacije "Vagner", nose kape sa njihovim simbolima, a pojedinci su i naoružani.
Zastava Rusije i "Vagnerove" uniforme
Na samom objektu, prema navodima udruženja, istaknute su zastava Rusije i amblem grupe "Vagner".
Foto: Fejsbuk printskrin/BOEC - Bъlgariя Obedinena s Edna Cel
- LJudi oko kuće nose odeću i kape sa logom ruske paravojne, terorističke organizacije "Vagner", koja se nalazi pod kontrolom ruskih specijalnih službi - rekao je predstavnik BOEC-a Georgi Georgijev.
Udruženje je odmah o svom otkriću obavestilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Bugarske ukazavši na:
Pročitajte još
- prisustvo naoružanih osoba
- simbole organizacije koja je pod međunarodnim sankcijama
- moguću umešanost sadašnjih ili bivših pripadnika službi bezbednosti
BOEC - udruženje koje se bavi praćenjem rada državnih institucija, borbom protiv korupcije i razotkrivanjem pretnji po javnu i državnu bezbednost - smatra da boravak takvih osoba predstavlja ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost.
Georgijev je pritom kritikovao, kako tvrdi, izostanak institucionalne reakcije, sugerišući da nadležne vlasti ne preduzimaju odgovarajuće mere uprkos ozbiljnosti optužbi.
Ko su "Vagnerovci"
Grupa "Vagner" je tako nazvana po kompozitoru Rihardu Vagneru. NJihov vođa i, kako se veruje, osnivač je bio Jevgenij Prigožin, koji je poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći 2023. godine, nakon što je započeo otvoreni sukob sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Međutim, postoje i podaci da je ovu grupu osnovao Dmitrij Utkin, koji je nekada bio komandant Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije (GRU).
Foto: Profimedia
Prve informacije o "Vagneru" počele su da se pojavljuju 2014. godine kada je Rusija anektirala Krim - ukrajinske specijalne službe su zabeležile pronašle prve dokaze o aktivnostima ove grupe u Donbasu. Nije poznato koliko sada ima boraca ove paravojne organizacije, ali su se procene 2023. godine kretale oko 50.000.
Grupa se nalazi pod međunarodnim sankcijama i u pojedinim državama, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Ukrajinu, klasifikovana je kao teroristička organizacija. S druge strane, Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU), koje su takođe sankcionisale grupu "Vagner", tretiraju je kao kriminalnu organizaciju.
Iako se pravne kvalifikacije razlikuju, "Vagner" je široko prepoznat kao nasilna, sa državom povezana oružana grupa odgovorna za teška kršenja ljudskih prava, kako je ranije izvestio "Rojters".
Kako je ranije rekao nemački politikolog Hager Ali, sa Instituta za globalne i regionalne studije GIGA u Hamburgu, ova grupa dopunjuje zvanične diplomatske kanale.
- Pored snabdevanja vojske oružjem i opremom ili diplomatskih inicijativa, kao što su neke u formatu BRIKS plus, postoje aktivnosti koje Rusija ne može nužno da uradi sa zvaničnim državnim sredstvima. Za formalnu vojsku uvek važe drugačija međunarodna pravila nego za privatne paravojne organizacije - objasnio je on.
Foto: Profimedia
"Vagner" je tokom rata u Ukrajini 2022, počeo da regrutuje zatvorenike koji su osuđeni za silovanja, ubistva i druge teške zločine.
NJima su ponuđeni ugovori na šest do 18 meseci nakon čega bi oni postali slobodni i mogli da se vrate u svoje gradove. Posle nešto duže od pola godine od početka regrutovanja zatvorenika u ruskim medijima počele su da se pojavljuju informacije o ubistvima koja su počinili bivši zatvorenici koji su se vratili iz Ukrajine.
Kako je izgledala pobuna Vagner grupe?
Dana 23. juna 2023. godine, ruska privatna vojna kompanija pokrenula je oružani sukob sa Oružanim snagama Rusije, nakon porasta tenzija između lidera organizacije Jevgenija Prigožina i ruskog Ministarstva odbrane.
Vagnerovo osoblje je reklo da su korupcija i nesposobnost u Ministarstvu odbrane protraćili napredak nakon početnih uspeha u invaziji na Ukrajinu, dok su ruski predsednik Vladimir Putin i drugi zvaničnici osudili napade grupe kao izdajničke radnje oportunizma i preuzimanja vlasti.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Prigožin je pobunu opisao kao osvetu za, kako je rekao, napad na njegove snage od strane ministarstva. On je odbacio opravdanje ruske vlade za rusku invaziju na Ukrajinu, okrivio ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua za ruske vojne neuspehe i optužio ga da vodi rat u korist ruskih elita.
Prigožinove snage su zauzele Rostov na Donu sa ključnim vojnim štabom i navodno napredovale ka Voronježu u smeru ka Moskvi.
Kao odgovor, Federalna služba bezbednosti pokrenula je krivični postupak protiv Prigožina za „podsticanje oružane pobune“. U televizijskom obraćanju, predsednik Putin je Vagnerove postupke nazvao „izdajom“ i obećao da će suzbiti pobunu.
Dana 24. juna 2023, kada su se Vagnerovi vojnici približili prestonici, veliki broj ruskih civila je pobegao iz Moskve, a vladini zvaničnici su takođe evakuisani, iako je sam Putin, prema rečima portparola, ostao u Kremlju. Borci su upali u Tulsku oblast blizu okruženja Moskve.
Pre nego što je Vagner dospeo do Moskve, pobuna se završila sklapanjem dogovora između Prigožina i Lukašenka. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko sastao se sa Prigožinom na Putinov zahtev. Lukašenko je navodno postigao dogovor u kom će Vagnerove trupe okončati svoj marš i vratiti se u svoju bazu u zamenu za garant njihove bezbednosti. U audio obraćanju, Prigožin je izjavio da je pristao na dogovor kako bi izbegao krvoproliće i da se „kolone njegovih trupa okreću natrag ka njihovim kampovima po planu”.
Podsetimo, nedavno ranjeni ruski general Vladimir Aleksejev lično je pregovarao sa Prigožinom tokom pobune.
"Vagnerovi" pipci i van Ukrajine
Osim u Ukrajini, "Vagner" je delovao i u Africi, kao i na Bliskom istoku, učestvujući u sukobima u Maliju, Libiji, Siriji i Centralnoafričkoj Republici, ali im je zadatak i da štite režim u regionu Sahel, dok Rusija zauzvrat može da pristupi važnim resursima preko "Vagnera".
"Vagnerovi" borci angažovani su u Maliju kao podrška vojnoj hunti u borbi protiv pobunjeničkih grupa nakon povlačenja francuskih snaga, ali njihova prisutnost izazvala je napetosti unutar vojske Malija i optužbe za ozbiljna kršenja ljudskih prava.
Grupi "Vagner" se pripisuje učestvovanje u masakrima - poput ubijanja civila, među kojima su žene i deca, u pomenutim zemljama, uključujući Ukrajinu, ali pljačkama, mučenjima i zastrašivanju lokalnog stanovništva.
Gotovo ni u jednoj drugoj zemlji veze između vlade i Vagnerove grupe nisu tako bliske kao u Centralnoafričkoj Republici. Kako je pre dve godine pisao "Dojče vele", plaćenici su imali zadatak da štite predsednicu i pomažu vladinim trupama u njihovim naporima da održe kontrolu u zemlji razorenoj građanskim ratom. Iako nema svežijih podataka, tada se govorilo da je u toj afričkoj zemlji boravilo između 1.500 i 2.000 boraca "Vagnerove" grupe.
Zauzvrat, za usluge bezbednosti, kompanije iz široke mreže "Vagner" grupe eksploatišu, između ostalih, i rudnik zlata u Centralnoafričkoj Republici i seku sakupljena tropska stabla. Drugi prave pivo, prodaju voće u Bangiju ili preprodaju šećer.
Osim toga, Libija i Centralnoafrička Republika su uporišta za aktivnosti Vagnerove grupe u Sudanu. Tamo je, pre izbijanja rata, Vagner blisko sarađivao sa specijalnom jedinicom ozloglašene Snage za brzu podršku (RSF), dajući im instruktore ili u rudnicima zlata koji su pod nadzorom RSF.
(wiadomosci.onet.pl, Blic)
BONUS VIDEO:
