Maksm, 35-godišnji pripadnik Nacionalne garde, jedan je od onih koji je iskoristio priliku, ističući da to nije samo lična odluka, već pitanje opstanka cele nacije.
Maksim nema problem da govori o svojoj spermi. U stvari, kaže da bi voleo da više pripadnika ukrajinske vojske razmišlja o plodnosti – ili barem otvoreno o tome razgovara.
„Ovo je pitanje opstanka nacije“
„Naši muškarci umiru. Ukrajinski genski fond nestaje. Ovo je pitanje opstanka naše nacije“, kaže 35-godišnji pripadnik ukrajinske Nacionalne garde za BBC u telefonskom intervjuu sa pozicije negde na istočnom frontu. Nedavno je, dok je bio na odsustvu, na nagovor supruge, otišao u kliniku u Kijevu i ostavio uzorak sperme. Uzorak je zamrznut besplatno, kao deo programa za vojnike u službi.
Foto: Profimedia
Ako bi Maksim umro, njegova supruga bi mogla da koristi uzorak da pokuša da ima dete koje su oduvek želeli.
„Nema bezbednog mesta, čak ni 80 kilometara iza linije fronta“
Ali Maksim kaže da zamrznuta sperma može biti ključna za osnivanje porodice bez obzira na ishod rata. „Bez obzira da li ste na nultoj tački, ili 30 ili čak 80 kilometara iza, nema garancije da ste bezbedni“, kaže on, objašnjavajući da ruski dronovi stalno lete iznad tog područja.
Pročitajte još
„To znači stres, a to utiče - reproduktivni kapacitet se smanjuje. Moramo razmišljati o budućnosti i budućnosti naše ukrajinske nacije“, kaže on.
Foto: Profimedia
Privatne klinike za potpomognutu reprodukciju počele su da nude krio-skladištenje vojnicima 2022. godine, na početku sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu. Mogu besplatno da zamrznu spermu ili jajne ćelije u slučaju da su ranjeni ili im je plodnost narušena.
Sledeće godine, parlament se uključio, regulišući praksu i obezbeđujući državno finansiranje. „Naši vojnici brane našu budućnost, ali bi mogli da izgube svoju, pa smo želeli da im pružimo tu priliku“, kaže Oksana Dmitrijeva, poslanica koja je pomogla u izradi zakona, prema navodima BBC-ja.
„To je način da ih podržimo, kako bi kasnije mogli da koriste svoju spermu“, kaže ona.
Svi uzorci vojnika sada se čuvaju besplatno do tri godine nakon njihove smrti
Prvobitni predlog izazvao je reakciju javnosti jer je predviđao da će svi uzorci biti uništeni ako donor umre. Ovo je postalo poznato kada je jedna ratna udovica pokušala da dobije dete koristeći zamrznutu spermu svog muža, ali joj je to odbijeno.
Foto: Profimedia
Zakon je kasnije izmenjen tako da se svi uzorci vojnika sada čuvaju besplatno do tri godine nakon njihove smrti i dostupni su njihovim partnerima uz prethodni pismeni pristanak.
Program takođe ima širu demografsku dimenziju. Ukrajina je već patila od ozbiljne demografske krize pre ruske invazije, a rat ju je pogoršao – veliki broj muškaraca, uključujući najmlađe i najzdravije, poginuo je na bojnom polju.
Istovremeno, milioni ljudi, uglavnom žena, pobegli su iz zemlje kao izbeglice. Četiri godine kasnije, mnogi su i dalje u inostranstvu jer život u Ukrajini ne postaje lakši.
Ovo se jasno oseća u Kijevu. BBC opisuje susret sa poslanicom Dmitrijevom u hotelskom lobiju, gde razgovaraju ne skidajući kapute: ruski napadi na energetsku mrežu ove zime ostavili su hiljade zgrada u gradu bez grejanja.
„Mali korak“
„Razmišljamo i o budućnosti i svim mladim ljudima koje smo izgubili. Moramo ih zameniti“, kaže Dmitrijeva. „Ovo je mali korak ka poboljšanju demografske situacije.“ Tokom poseta frontu, ona podstiče vojnike da govore o svom seksualnom životu i problemima sa plodnošću – i da razmotre zamrzavanje svoje sperme.
Foto: Profimedia
„U početku im je neprijatno, ali razgovaramo i kažemo im da kažu drugima, a onda dođu i urade to“, kaže on, dodajući: „Ako imaju priliku, zašto da ne? Ne boli!“
Opadanje broja trudnica i „sindrom odloženog života“
Državni centar za reproduktivnu medicinu u Kijevu počeo je da prima vojnike u svoj program zamrzavanja sperme u januaru. Do sada se prijavilo samo dvanaest, ali klinika očekuje da će interesovanje rasti. „Očekujemo veliku potražnju. Imamo velika očekivanja“, kaže direktorka Oksana Holikova za BBC, vodeći novinare u laboratoriju gde se biomaterijal sakuplja, priprema i skladišti.
Veliki kontejneri se otvaraju nasuprot oblaku suvog leda, otkrivajući dugačke, tanke cevi koje sadrže zamrznute uzorke sperme. Ovi hodnici takođe svedoče o skrivenim posledicama rata: samo jedno novorođenče u krevetiću i jedna žena u porođaju. Broj trudnica u klinici je prepolovljen od početka rata.
„Ako su žene pod stresom, mogu imati problema sa menstruacijom. Sve je povezano“, kaže Holikova. „Oko 60 odsto mojih pacijenata je na antidepresivima, uključujući ljude koji imaju napade panike zbog projektila i dronova.“
Foto: Depositphotos, Profimedia
Neki pate od onoga što ona naziva „sindromom odloženog života“ – odlažu važne životne odluke, uključujući i rađanje dece. „Žene se plaše da zatrudne ako na kraju trče u sklonište“, kaže ona.
Svako novorođenče je dragoceno za Ukrajinu.
Borba udovice za majčinstvo
Ali pravni okvir ne funkcioniše uvek glatko. Katerina Mališko i njen suprug Vitalij već neko vreme pokušavaju da dobiju dete. Ona veruje da su problemi sa začećem barem delimično posledica rata.
„Sav ovaj stres i neprospavane noći“, kaže Katerina za BBC. „Svaka noć je kao lutrija - ne znate da li ćete se probuditi.“
Mladi par bi ove godine proslavio četvrtu godišnjicu braka, možda sa novorođenčetom. Prošle zime su imali tri održiva embriona u klinici, a Katerina je trebalo da bude prebačena u matericu. Vitalij je tada poginuo.
„Bio je to direktan pogodak vođene bombe, nije imao šanse“, kaže ona. Katerina otvoreno govori o svojoj borbi da nastavi život bez muža. Bol se pojačao kada joj je klinika rekla da nema pravo da nastavi postupak sa zamrznutim embrionima ili Vitalijevom spermom.
Foto: Profimedia
„Zadržali bismo ih“, kaže ona. „Ali nisam mogla da ih koristim.“
Poslanica Dmitrijeva je lično intervenisala u nekim klinikama kako bi osigurala da porodice vojnika dobiju lečenje. Međutim, priznaje da novi zakon još uvek treba „doterati“. Glasanje o nekoliko amandmana očekuje se na proleće.
Katerina, očajna i ožalošćena, morala je da pokrene pravni postupak. Tek šest emocionalno iscrpljujućih meseci kasnije, sudija je presudio u njenu korist. „Pročitala sam presudu, sedela i plakala. Jer ovo je bila naša porodica. Toliko dugo smo čekali i toliko toga prošli“, seća se ona.
„Osećala sam i radost i tugu u isto vreme jer sam morala da se borim za svoja prava. Ali sam želela da to uradim, u čast svog muža.“
„Deca palih vojnika imaju pravo na život“
Katerina još nije spremna da pokuša ponovo. Kaže da je previše krhka. Nema iluzija da će se rat uskoro završiti i da će moći da rodi dete u mirnoj zemlji. „Ako sada napravimo kompromis, zašto je onda toliko ljudi umrlo?“ kaže o ideji da bi Ukrajina mogla da ustupi teritoriju koju je Vitalij branio kako bi sprečio Rusiju da je invazira.
Ali želi šansu da jednog dana ima dete svog muža. „Mislim da deca naših palih vojnika treba da imaju šansu da žive: imaju pravo da žive u zemlji za koju su im roditelji poginuli.“
Foto: GROK veštačka inteligencija
Na frontu, u stalnoj opasnosti, Maksim se slaže. „Zato sam to uradio, i to je sjajno!“, kaže za BBC telefonom. „Jer bih sutra mogao iznenada da nestanem. Ali moja žena će imati moju spermu i moći će da je koristi. To je jedna stvar manje oko koje treba da brinem.“
Teško nagovoriti muškarce da se pridruže programu
Najveći problem, kaže on, jeste naterati muškarce da se pridruže programu. Direktorka klinike Holikova se seća razgovora sa jednim ratnim veteranom koji joj je rekao da vojnici dolaze kod njega u suzama jer imaju poteškoća sa seksom ili začećem.
„Muškarci su zatvoreni, ali postoji mnogo psiholoških problema“, priznaje Maksim. Zato predlaže da se vojnicima naredi da zamrznu svoju spermu kada budu mobilisani, baš kao što ostavljaju uzorak DNK za identifikaciju u slučaju smrti.
„Jedino što ljude sputava jeste to što moramo više da pričamo o ovome i da objasnimo zašto je to važno“, kaže on, dodajući: „Zato što mi muškarci nećemo ništa da uradimo dok nam to ne stavite pred oči – i ne naterate nas da to učinimo.“
(BBC)
BONUS VIDEO:
