Ruski predsednik Vladimir Putin, nosilac crnog pojasa u džudou, predstavlja simbol dve suštinske karakteristike ove borilačke veštine - lukavstva i agresije.
Poznato je da je odrastao u opasnom stambenom bloku u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu, sukobljavao se s momcima iz kraja, često većim i jačim od njega. Zbog toga je počeo da trenira džudo.
Na zvaničnom sajtu Kremlja stoji da je Putin želeo da radi u sovjetskoj tajnoj službi „i pre nego što je završio školu".
„Pre pedeset godina naučio sam jedno pravilo na ulicama Lenjingrada - ako je tuča neizbežna, ti udari prvi", izjavio je u oktobru 2015. godine.
Ova njegova izjava se odnosila na ruske misije na Bliskom istoku protiv ISIS-a te je objasnio da je bolje boriti se sa teroristima u Siriji, nego čekati da oni napadnu Rusiju.
Pročitajte još
Ovo se može shvatiti i u kontekstu početka rata u Ukrajini, a jedan od glavnih argumenata Rusije jeste protivljenje širenju NATO saveza na istok, prema njenim granicama.
Moskva tvrdi da je dobila obećanja 1990-ih da se NATO neće širiti, te da ulazak Ukrajine u ovaj savez predstavlja direktnu „egzistencijalnu pretnju” Rusiji, dok NATO i Ukrajina ističu da svaka suverena država ima pravo da bira svoje saveze i da je NATO odbrambeni savez koji ne ugrožava Rusiju.
Pored straha od širenja NATO pakta na istok, predsednik Vladimir Putin je u više navrata izneo stav da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod” i doveo u pitanje legitimitet Ukrajine kao nezavisne države, tvrdeći da je ona veštačka tvorevina sovjetske ere.
Foto: Profimedia
S druge strane, Ukrajina je tokom godina snažno jačala svoj zaseban nacionalni identitet i težnju ka zapadnim demokratijama.
Treba pomenuti i prekretnicu koja se dogodila 2014. godine - Evromajdan. Nakon masovnih protesta, svrgnut je proruski predsednik Viktor Janukovič, koji je odbio da potpiše sporazum o približavanju Evropskoj uniji. Kao odgovor na promenu vlasti u Kijevu, Rusija je zauzela i pripojila poluostrvo Krim. U regionima Donjeck i Lugansk izbila je oružana pobuna proruskih separatista koje je podržavala Moskva. Ovaj sukob niskog intenziteta trajao je osam godina pre potpunog rata u februaru 2022. godine.
Foto: Profimedia
Postojali su mirovni dogovori (Minsk 1 i Minsk 2) koji su trebali da zaustave borbe u Donbasu i pruže tom regionu poseban status unutar Ukrajine. Obe strane su se međusobno optuživale za kršenje ovih sporazuma, koji na kraju nikada nisu u potpunosti sprovedeni.
Rat je u Ukrajini je vremenom prerastao u najveći vojni sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, sa ogromnim ljudskim žrtvama i globalnim ekonomskim posledicama.
Inače, Putin je koristio rečnik ulice i kada je pravdao vojni napad na separatiste u Čečeniji zaklinjući se da će ih „počistiti kao klozetsku šolju".
Putin je Gruziju shvatao kao još jednu kritičnu tačku na Kavkazu.
Foto: Profimedia
NJegove snage su 2008. presrele vojsku te zemlje i zauzele dva otcepljena regiona - Abhaziju i Južnu Osetiju.
Kako su prenosili zapadni mediji, u pitanju je bio isključivo ličan sukob s tadašnjim gruzijskim predsednikom Mihaelom Sakašvilijem, koji je podržavao NATO. Time je Putin pokazao spremnost da podriva prozapadne lidere u bivšem Sovjetskom Savezu.
Putinu prija mačo imidž, potpomognut vratolomijama koje izvodi poput leta borbenim avionom do Čečenije 2000. i pojavljivanjem na festivalu ruskih bajkera na Crnom moru 2011. godine. Pored toga, možemo ga često videti u kimonu, u kamionu, na konju, itd.
BONUS VIDEO:
