Руски председник Владимир Путин, носилац црног појаса у џудоу, представља симбол две суштинске карактеристике ове борилачке вештине - лукавства и агресије.

Познато је да је одрастао у опасном стамбеном блоку у Лењинграду, данашњем Санкт Петербургу, сукобљавао се с момцима из краја, често већим и јачим од њега. Због тога је почео да тренира џудо.

На званичном сајту Кремља стоји да је Путин желео да ради у совјетској тајној служби „и пре него што је завршио школу".

Пре педесет година научио сам једно правило на улицама Лењинграда - ако је туча неизбежна, ти удари први", изјавио је у октобру 2015. године.

Ова његова изјава се односила на руске мисије на Блиском истоку против ИСИС-а те је објаснио да је боље борити се са терористима у Сирији, него чекати да они нападну Русију. 

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by factual_pol. (@factual_pol)

 

Ово се може схватити и у контексту почетка рата у Украјини, а један од главних аргумената Русије јесте противљење ширењу НАТО савеза на исток, према њеним границама.

Москва тврди да је добила обећања 1990-их да се НАТО неће ширити, те да улазак Украјине у овај савез представља директну „егзистенцијалну претњу” Русији, док НАТО и Украјина истичу да свака суверена држава има право да бира своје савезе и да је НАТО одбрамбени савез који не угрожава Русију.

Поред страха од ширења НАТО пакта на исток, председник Владимир Путин је у више наврата изнео став да су Руси и Украјинци „један народ” и довео у питање легитимитет Украјине као независне државе, тврдећи да је она вештачка творевина совјетске ере.

Фото: Профимедиа

 

С друге стране, Украјина је током година снажно јачала свој засебан национални идентитет и тежњу ка западним демократијама.

Треба поменути и прекретницу која се догодила 2014. године - Евромајдан. Након масовних протеста, свргнут је проруски председник Виктор Јанукович, који је одбио да потпише споразум о приближавању Европској унији. Као одговор на промену власти у Кијеву, Русија је заузела и припојила полуострво Крим.  У регионима Доњецк и Луганск избила је оружана побуна проруских сепаратиста које је подржавала Москва. Овај сукоб ниског интензитета трајао је осам година пре потпуног рата у фебруару 2022. године.

Фото: Профимедиа

 

Постојали су мировни договори (Минск 1 и Минск 2) који су требали да зауставе борбе у Донбасу и пруже том региону посебан статус унутар Украјине. Обе стране су се међусобно оптуживале за кршење ових споразума, који на крају никада нису у потпуности спроведени.

Рат је у Украјини је временом прерастао у највећи војни сукоб у Европи од Другог светског рата, са огромним људским жртвама и глобалним економским последицама.

Иначе, Путин је користио речник улице и када је правдао војни напад на сепаратисте у Чеченији заклињући се да ће их „почистити као клозетску шољу".

Путин је Грузију схватао као још једну критичну тачку на Кавказу.

Фото: Профимедиа

руски војник током Чеченског рата

Његове снаге су 2008. пресреле војску те земље и заузеле два отцепљена региона - Абхазију и Јужну Осетију.

Како су преносили западни медији, у питању је био искључиво личан сукоб с тадашњим грузијским председником Михаелом Сакашвилијем, који је подржавао НАТО. Тиме је Путин показао спремност да подрива прозападне лидере у бившем Совјетском Савезу.

Путину прија мачо имиџ, потпомогнут вратоломијама које изводи попут лета борбеним авионом до Чеченије 2000. и појављивањем на фестивалу руских бајкера на Црном мору 2011. године. Поред тога, можемо га често видети у кимону, у камиону, на коњу, итд.

БОНУС ВИДЕО: