Evropski obaveštajni sužbenici skeptični su prema mogućnosti da SAD uspeju da posreduju u postizanju mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije tokom 2026. godine. Prema izveštaju Rojtersa pet visokih šefova evropskih obaveštajnih službi, koji su želeli da ostanu anonimni, složilo se da Moskva ne pokazuje nikakvo interesovanje za brzi kraj rata. Četvorica od njih ocenjuju da Rusija koristi trenutne pregovore sa Vašingtonom prvenstveno kako bi iznudila ublažavanje sankcija i moguće poslovne aranžmane koji bi koristili ruskim elitama. Jedan od obaveštajaca najnoviji krug razgovora, održan ove nedelje u Ženevi, opisao je kao "pozorište pregovora". Takve ocene naglašavaju sve veći jaz između evropskih prestonica i Bele kuće.
Administracija predsednika Donalda Trampa cilja na postizanje mirovnog dogovora do juna 2026., pre američkih kongresnih izbora u novembru, a sam Tramp izrazio je uverenje da ruski predsednik Vladimir Putin želi da dođe do sporazuma. Međutim, evropski obaveštajci ističu da ruski strateški ciljevi ostaju nepromenjeni, uklanjanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa vlasti i pretvaranje Ukrajine u neutralnu tampon zonu.
Drugi obaveštajac naglasio je da Rusija ni ne želi, niti joj je potreban brzi mir, jer njena ekonomija nije na rubu kolapsa. Glavna prepreka ostaje duboko neslaganje oko teritorijalnih pitanja. Rusija trenutno okupira oko petine ukrajinske teritorije, uključujući Krim, i zahteva potpunu kontrolu nad celim Donjeckom. Kijev odbija takve uslove bez čvrstih bezbednosnih garancija Zapada.
Foto: Profimedia
Treći obaveštajac upozorio je da bi čak i ustupak teritorija samo otvorio vrata novim ruskim zahtevima, čineći ga početnim korakom, a ne konačnim rešenjem. Posebnu zabrinutost izaziva kapacitet zapadnih pregovarača, posebno američke delegacije koju predvode Stiv Vitkof i DŽared Kušner, koji nisu karijerne diplomate niti stručnjaci za Rusiju. Na pitanje Rojtersa, predstavnica Bele kuće Ana Keli odgovorila je da "anonimne kritike ne pomažu naporima da se rat završi".
Dva obaveštajna izvora izvestila su da Moskva pokušava da razdvoji pregovore na dva koloseka, jedan za okončanje rata, a drugi za bilateralnu ekonomsku saradnju sa Sjedinjenim Državama, uključujući moguće ukidanje sankcija. Predsednik Zelenski ranije je pomenuo da ukrajinska obaveštajna služba ima informacije o mogućim poslovnim aranžmanima vrednim do 12 triliona dolara, koje je navodno predložio ruski izaslanik Kiril Dmitrijev. Evropski zvaničnici smatraju da bi takvi predlozi mogli da privuku Trampa i sankcionisane ruske poslovne elite.
Pročitajte još
Foto: Profimedia, Depositphotos
Iako jedan obaveštajac opisuje Rusiju kao otpornu, drugi ističe značajne finansijske rizike za Moskvu u drugoj polovini 2026., uključujući ograničen pristup kapitalnim tržištima, visoke troškove zaduživanja i smanjenje likvidnog dela državnog fonda. Uprkos intenzivnoj diplomatiji, evropski obaveštajci vide malo naznaka da je Moskva spremna na kompromise oko svojih ključnih ciljeva u skoroj budućnosti.
Najnoviji trostrani pregovori SAD, Ukrajine i Rusije u Ženevi završili su se, a ruski pregovarač Vladimir Medinski opisao ih je kao "teške, ali poslovne", najavivši novi krug uskoro. Pregovarači su oblikovali uslove primirja koje bi stupilo na snagu posle prestanka borbi. Izvor upoznat sa razgovorima rekao je za Si En En da su postignuti "postupni, ali značajni napreci" oko zajedničkih uslova i tehničkih detalja kako bi primirje bilo sprovodivo. Predsednik Zelenski potvrdio je da je vojni deo pregovora blizu završetka, s pregovaračima koji su skoro dovršili puni nacrt mehanizma nadzora primirja, prenosi Kijev Post.
BONUS VIDEO:
