Европски обавештајни сужбеници скептични су према могућности да САД успеју да посредују у постизању мировног споразума између Украјине и Русије током 2026. године. Према извештају Ројтерса пет високих шефова европских обавештајних служби, који су желели да остану анонимни, сложило се да Москва не показује никакво интересовање за брзи крај рата. Четворица од њих оцењују да Русија користи тренутне преговоре са Вашингтоном првенствено како би изнудила ублажавање санкција и могуће пословне аранжмане који би користили руским елитама. Један од обавештајаца најновији круг разговора, одржан ове недеље у Женеви, описао је као "позориште преговора". Такве оцене наглашавају све већи јаз између европских престоница и Беле куће.
Администрација председника Доналда Трампа циља на постизање мировног договора до јуна 2026., пре америчких конгресних избора у новембру, а сам Трамп изразио је уверење да руски председник Владимир Путин жели да дође до споразума. Међутим, европски обавештајци истичу да руски стратешки циљеви остају непромењени, уклањање украјинског председника Володимира Зеленског са власти и претварање Украјине у неутралну тампон зону.
Други обавештајац нагласио је да Русија ни не жели, нити јој је потребан брзи мир, јер њена економија није на рубу колапса. Главна препрека остаје дубоко неслагање око територијалних питања. Русија тренутно окупира око петине украјинске територије, укључујући Крим, и захтева потпуну контролу над целим Доњецком. Кијев одбија такве услове без чврстих безбедносних гаранција Запада.
Фото: Профимедиа
Трећи обавештајац упозорио је да би чак и уступак територија само отворио врата новим руским захтевима, чинећи га почетним кораком, а не коначним решењем. Посебну забринутост изазива капацитет западних преговарача, посебно америчке делегације коју предводе Стив Виткоф и Џаред Кушнер, који нису каријерне дипломате нити стручњаци за Русију. На питање Ројтерса, представница Беле куће Ана Кели одговорила је да "анонимне критике не помажу напорима да се рат заврши".
Два обавештајна извора известила су да Москва покушава да раздвоји преговоре на два колосека, један за окончање рата, а други за билатералну економску сарадњу са Сједињеним Државама, укључујући могуће укидање санкција. Председник Зеленски раније је поменуо да украјинска обавештајна служба има информације о могућим пословним аранжманима вредним до 12 трилиона долара, које је наводно предложио руски изасланик Кирил Дмитријев. Европски званичници сматрају да би такви предлози могли да привуку Трампа и санкционисане руске пословне елите.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа, Depositphotos
Иако један обавештајац описује Русију као отпорну, други истиче значајне финансијске ризике за Москву у другој половини 2026., укључујући ограничен приступ капиталним тржиштима, високе трошкове задуживања и смањење ликвидног дела државног фонда. Упркос интензивној дипломатији, европски обавештајци виде мало назнака да је Москва спремна на компромисе око својих кључних циљева у скорој будућности.
Најновији тространи преговори САД, Украјине и Русије у Женеви завршили су се, а руски преговарач Владимир Медински описао их је као "тешке, али пословне", најавивши нови круг ускоро. Преговарачи су обликовали услове примирја које би ступило на снагу после престанка борби. Извор упознат са разговорима рекао је за Си Ен Ен да су постигнути "поступни, али значајни напреци" око заједничких услова и техничких детаља како би примирје било спроводиво. Председник Зеленски потврдио је да је војни део преговора близу завршетка, с преговарачима који су скоро довршили пуни нацрт механизма надзора примирја, преноси Кијев Пост.
БОНУС ВИДЕО:
