"Moja supruga i ja imamo tri ćerke koje su sada u srednjoj školi. Znam koliko je teško tokom ranih godina preživeti vreme večere. Sećam se kako smo kupovali pileće medaljone u obliku dinosaura, čips i sve ono što je bilo brzo, lako i primamljivo. To jeste faza kroz koju svi prolazimo, ali znam i kakvu štetu takva hrana može da izazove. Želim da moje ćerke žive dug i zdrav život, pa smo sada mnogo svesniji toga što stavljamo na sto", rekao je kardiolog Sanjay Bhojraj za CNBC.
Kokice iz mikrotalasne
"Mnogi industrijski brendovi sadrže hemikalije koje me zabrinjavaju, posebno kao kardiologa. Vrećice često sadrže PFAS supstance, hemikalije koje su povezane sa problemima imuniteta i urođenim manama. A veštački "maslac" aroma može da sadrži sastojke opasne za pluća", tvrdi kardiolog.
NJegov predlog je da se kokice prave kod kuće u aparatu i da se prelivaju pravim otopljenim maslacem ili maslinovim uljem.
Foto: Depositphotos
Voćni jogurti
Jogurti sa ukucima, naročito oni namenjeni deci, izgledaju zdravo zbog reklamiranog sadržaja proteina. Kada pogledate deklaraciju, saznaćete da sadrže mnogo šećera i veštačkih boja. Porcije su često male, pa deca pojedu i po dve-tri.
Bolje je ponuditi im običan grčki jogurt sa malo meda i svežim bobičastim voćem. Ukusno je i dosta zdravije.
Prerađeno meso
Salame, viršle često se daju deci za užinu. Ova hrana je puna natrijuma, konzervansa i nitrata koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka, piše CNBC.
"Kao kardiolog, užasavam se onoga što te supstance mogu da naprave na ćelijskom nivou. Omogućavaju nakupljanje holesterola i omogućavaju oštećenje endotela, sloja koji oblaže krvne sudove", tvrdi lekar.
Treba birati nemasne i neprerađene izvore proteina kao što su pečena piletina ili govedina iz slobodnog uzgoja. Dobar izbor su i biljni proteini: sočivo, kinoa i leblebija.
Foto: Depositphotos
Slatke žitarice i zaslađeni napici
"Kao dete, bio sam onaj "srećnik" koji je uvek imao slatke žitarice u kuhinji. Danas bih ih sve bacio, zajedno sa gaziranim sokovima", napominje.
Prema mišljenju dr Roberta Lustiga, stručnjaka za metabolizam, dete u proseku ujutru unese više šećera nego što njegovo telo može obraditi za tri dana. Posledica su pad šećera u krvi i umor već na prvom školskom satu.
Pročitajte još
"Naše ćerke za doručak jedu voće, jaja sa povrćem ili piju smuti sa zdravim mastima i vlaknima. Piju filtriranu vodu sa prirodnim aromama voća. Sokovi i gazirani napici su retka poslastica", dodao je.
Foto: Depositphotos
Pržena hrana
Brza hrana nije loš izbor samo zato što je pržena, već i zbog upotrebe industrijskih ulja koja se zagrevaju više puta, pa proizvode akrilamide i AGE spojeve koji podstiču upale u organizmu.
"Obožavamo hrskavu hranu — samo je pripremamo drugačije. Koristimo fritezu na paru da pravimo pečeno povrće, batat pomfrit i čipseve od povrća. Hrskavo, a zdravo!", savetuje lekar i ističe da se pre većih promena u ishrani dece, treba posavetovati sa pedijatrom kao i da roditelji treba da se hrane zdravije jer se deca ugledaju na njih.
(Blic žena)
BONUS VIDEO:
