Danski javni radio i televizija (DR) otkriva da je izbijanje rata protiv Sjedinjenih Američkih Država na Arktiku bilo zastrašujuće blizu i da bi američke pretenzije na najveće ostrvo na svetu ponovo mogle biti aktuelizovane.
Iluzija o bezbednosti, savezima i međunarodnom poretku srušila se rano ujutro 3. januara, nakon što su američki komandosi oteli predsednika Venecuele Nikolasa Madura u Karakasu. Tog dana, danska vlada je postala svesna opasnosti od američke okupacije Grenlanda, ističu sagovornici DR u državnom, vojnom i obaveštajnom sistemu.
Zalihe krvi spremne za ranjenike
- Tramp je stalno isticao da namerava da okupira Grenland, ali smo sve moguće scenarije shvatili ozbiljno tek kada je došlo do invazije na Venecuelu. To je bila prekretnica - rekao je za DR visoki zvaničnik danskog bezbednosnog aparata, dodajući da je otežavajuća okolnost to što „predsednik Donald Tramp više nema ljude oko sebe koji bi ga odgovarali od avantura“.
U roku od nekoliko dana, prethodnica sa danskim, francuskim, nemačkim, norveškim i švedskim vojnicima stigla je u glavni grad Nuk i na aerodrom Kangerlusuak u zapadnom Grenlandu. Između ostale opreme, sa sobom su poneli dovoljno eksploziva da unište aerodromske piste u slučaju da Tramp odluči da vojno preuzme Grenland, kao i zalihe krvi za lečenje ranjenika.
Foto: Depositphotos
Odmah zatim, stigla je glavnina snaga, uglavnom elitnih jedinica danske i francuske vojske, obučenih za ratovanje u hladnim, planinskim predelima. Istovremeno, danski borbeni avioni i francuski ratni brod uputili su se ka Severnom Atlantiku.
Pročitajte još
Svrha raspoređivanja ovog multinacionalnog kontingenta bila je da se Amerikanci prisile na veliku vojnu operaciju ako Tramp zaista odluči da okupira Grenland.
Iako nijedan od sagovornika DR nije imao iluzije da Danska može da se odupre američkom napadu, demonstracija sile je imala za cilj da odvrati SAD od bilo kakve nasilne intervencije.
Demonstracija sile kao odgovor na Trampove pretenzije
- Nismo bili u takvoj situaciji od početka aprila 1940. godine - rekao je izvor iz odbrane za DR, misleći na dane koji su prethodili nemačkoj okupaciji tokom Drugog svetskog rata. U to vreme, danska vlada je izabrala strategiju da se vojno ne suprotstavlja okupacionoj sili.
Međutim, tokom krize u Grenlandu, nakon dugih konsultacija i poverljivih sastanaka, vlada i rukovodioci odbrane su izabrali suprotan stav. Danskim vojnicima je data bojeva municija i trebalo je da prihvate borbu u slučaju američkog napada. Danski lovci F-35, proizvedeni u SAD, takođe su prebačeni na sever i bili su spremni za oružanu intervenciju.
Operacija je javnosti predstavljena kao vežba pod nazivom „Arktička izdržljivost“, ali izvori odbrane DR naglašavaju da to uopšte nije bila vežba, već pripreme za mogući napad SAD:
Foto: Profimedia
- Zalihe krvi i eksploziv nisu oprema koja se nosi sa sobom na vežbe.
Znajući za njegove stare ambicije i ideje, Danska je ubrzo nakon Trampovog povratka u Belu kuću pre godinu dana počela da traži političku podršku u poverljivim kontaktima sa evropskim saveznicima. Konkretna podrška je tražena u Parizu i Berlinu, ali i u nordijskim prestonicama. Cilj je u to vreme bio stvaranje evropskog političkog saveza za odbranu Danske.
Evropa sa Danskom, ključna uloga Francuske
Pored susednih zemalja, najjača podrška je došla od Francuske, koja je obećala da će poslati mali bataljon, nekoliko stotina vojnika i nešto vazduhoplovnih i pomorskih snaga na Grenland ako bude potrebno. Ovo je trebalo da signalizira snažnu evropsku solidarnost.
- Uradili bismo skoro sve što je Danska tražila. Tokom krize u Grenlandu, Evropa je konačno shvatila da mora sama da brine o sopstvenoj bezbednosti - rekao je za DR visoki francuski zvaničnik koji je igrao ključnu ulogu u kritičnim danima krize. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li bi se saveznički kontingent zaista pridružio oružanoj odbrani Grenlanda da je to bilo potrebno.
Foto: Profimedia
Tenzije su se smirile tek 21. januara kada je Tramp na samitu u Davosu rekao da odustaje od vojne okupacije Grenlanda. To je juče potvrdio ambasador SAD u Danskoj Kenet Haueri u izjavi za DR:
- Nastavljamo da održavamo našu dugogodišnju diplomatsku i bezbednosnu saradnju sa vladama Danske i Grenlanda i radujemo se nastavku komunikacije o pitanjima od obostranog interesa.
Međutim, kada je direktno upitan da li SAD planiraju vojni napad na Grenland, Haueri nije odgovorio. Iako trenutno nema američkog pritiska kao u januaru, danski zvaničnici su uvereni da će se kriza na Grenlandu ponovo rasplamsati.
- Ovo nije gotovo, Tramp je u Beloj kući još tri godine - rekao je izvor iz danskog bezbednosnog aparata, prenosi Indeks.
BONUS VIDEO:
