Kada je nedavno objavljena nova Galupova rang lista zemalja sveta prema indeksu sreće, Finska je deveti put zaredom zauzela prvo mesto, a ostale nordijske zemlje su ponovo bile među prvih 10.
Međutim, u komentarima na društvenim mrežama često se pominjao navodni paradoks prema kojem je Finska takođe zemlja sa visokom stopom samoubistava u poređenju sa drugim članicama EU.
Problem dobro sumira šala: „Svi nesrećni ljudi se ubijaju“.
Ako želimo da rešimo ovu dilemu, prvo pitanje koje se postavlja jeste da li navodni paradoks ima ikakvog osnova ili je to mit koji kruži među stanovnicima drugih zemalja, piše "Indeks".
Foto: Profmedia
Odgovor delimično daje činjenica da sami Finci otvoreno govore o tome, a ne samo stručnjaci koji se decenijama bave ovim problemom. Hrvat Dinko Sokol Kvesić, koji je dve godine proveo kao postdiplomac u Tampereu, kaže da mu je na početku boravka prijatelj sa fakulteta ispričao finsku šalu koja to dobro sumira.
- Pitao me je da li znam zašto su Finci najsrećniji ljudi na svetu. Odgovor je bio jednostavan, svi nesrećni ljudi se ubijaju - rekao je.
Šta kažu druga istraživanja sreće?
Sledeće pitanje je, da li druga istraživanja potvrđuju status Finske? Kratak odgovor je: da. Finska je godinama na vrhu Svetskog izveštaja o sreći, koji se objavljuje uz podršku UN.
Takođe se visoko rangira u drugim istraživanjima, kao što su subjektivni indikatori blagostanja OECD-a i istraživanja kvaliteta života Evrostata.
Šta je sa stopama samoubistava?
Sledeće pitanje je, da li je Finska zaista lider u stopama samoubistava? Odgovor je - više ne. Osamdesetih godina prošlog veka imala je veoma visoke stope, oko 30 na 100.000 stanovnika, ali do 2022. godine, prema Evrostatu, pale su na oko 13,4, nešto iznad proseka EU od 10,6.
Foto: Profmedia
Šta ankete zapravo mere?
Da bismo razumeli zašto postoji ova razlika u Finskoj, moramo razumeti šta svetske rang liste zapravo mere.
Izveštaj o svetskoj sreći zasniva se na podacima iz svetske ankete Galupa, u kojoj ispitanici procenjuju svoje živote u celini. Ključno pitanje je takozvano Kantrilovo pitanje: ljudi se traži da zamisle skalu od 0 do 10, gde 0 predstavlja najgori mogući život, a 10 predstavlja najbolji mogući život, i da kažu gde se trenutno nalaze na njoj.
Foto: Profimedia
OECD i Evrostat takođe koriste sličan pristup. Na osnovu ovih odgovora, zemlje se upoređuju, a razlike se potom tumače u smislu faktora kao što su BDP po glavi stanovnika, socijalna podrška, očekivani zdrav životni vek, sloboda donošenja odluka, velikodušnost, percepcija korupcije i poverenje u institucije.
Da li su ocene Finaca subjektivne?
Deo istraživanja zasniva se na subjektivnim procenama građana, a deo na širim indikatorima. Evropsko istraživanje kvaliteta života uglavnom meri subjektivne procene građana, dok se indeks percepcije korupcije "Transparensi internešenela" zasniva na procenama stručnjaka i poslovne zajednice, a ne opšte populacije.
Ukratko, brojna istraživanja, kako subjektivna tako i ona zasnovana na institucionalnim i stručnim indikatorima, sugerišu da su Finci među najzadovoljnijima kada je u pitanju funkcionisanje javnih službi i institucija, socijalna sigurnost, poverenje u vladu i administraciju, jednakost, socijalna kohezija i niska percepcija korupcije. Finska se takođe visoko rangira po kvalitetnom i jednakom obrazovanju, niskom nivou stresa u školama, jakoj infrastrukturi i inovacionim kapacitetima.
Zašto Finska i dalje ima relativno visoku stopu samoubistava?
Kada se sve uzme u obzir, ostaje otvoreno pitanje zašto Finska i dalje ima relativno visoku stopu samoubistava?
Stručnjaci se uglavnom slažu da je to kombinacija nekoliko faktora rizika: dugih i mračnih zima, koje pogoršavaju depresivne simptome i poremećaje cirkadijalnog ritma kod nekih ljudi, retke naseljenosti i socijalne izolacije, posebno u udaljenijim područjima, i istorijski visoke konzumacije alkohola, što povećava impulsivnost i pogoršava depresiju.
Foto: Profimedia
Sreća većine ne garantuje zdravlje manjine
Važno je istaći u ovoj analizi da činjenica da većina ljudi oseća da dobro živi ne znači da neće postojati manjina sa teškoćama u mentalnom zdravlju, koja je podložna faktorima životne sredine kao što je nedostatak sunčeve svetlosti.
Slični problemi postoje i u drugim nordijskim zemljama, mada ne u istoj meri i ne po istom obrascu.
Finska ima prilično uspešan program prevencije samoubistava
Finska je bila jedna od prvih zemalja u Evropi koja je pokrenula sistematski nacionalni program prevencije samoubistava krajem 1980-ih. On je obuhvatao detaljnu analizu slučajeva, jačanje uloge primarne zdravstvene zaštite u prepoznavanju depresije i suicidalnosti, destigmatizaciju mentalnih problema, široko rasprostranjeno lečenje, mere za smanjenje zloupotrebe alkohola i dugoročnu evaluaciju i prilagođavanje mera.
Foto: Profimedia
Rezultat je bio veoma opipljiv: od 1990-ih do danas, stopa samoubistava u Finskoj se više nego prepolovila, pa se Finska sada češće navodi kao primer uspešne intervencije javnog zdravlja nego kao evropski problem.
BONUS VIDEO:
