Na toj tezi insistira Jakov Kedmi, bivši šef izraelske obaveštajne službe, koji bez ulepšavanja poručuje da je vreme iluzija završeno i da Evropska unija nema kapacitet da izdrži izazove koji dolaze.
NJegove ocene nisu opšte, već vrlo konkretne. Kedmi tvrdi da će u globalnom haosu preživeti samo države koje raspolažu ozbiljnom vojnom moći i koje nemaju dilemu da je koriste kada je potrebno.
Sve ostalo, uključujući diplomatiju bez realne snage iza sebe, po njegovim rečima završava na margini. Evropsku uniju opisuje kao sistem postavljen na „klimavim temeljima“, koji ne može da izdrži ozbiljan pritisak.
NJegova ključna poruka dolazi bez zadrške – u savremenoj geopolitici presudnu ulogu ima vojska, a ne diplomatija.
Foto: Yllar Hendla/Alamy/Profimedia
Prema njegovom tumačenju, upravo tu logiku najbolje razumeju Sjedinjene Američke Države. Vašington, kako kaže, ne pregovara iz slabosti – najpre demonstrira ili primenjuje silu, a tek potom ulazi u pregovore, i to pod sopstvenim uslovima. U tome vidi osnovu američke političke i ekonomske dominacije.
Pročitajte još
Sa druge strane, Evropska unija, prema Kedmiju, predstavlja suprotan model. Naviknuta na koncept „meke moći“ i osećaj sigurnosti, Evropa je, kako tvrdi, izgubila kontakt sa realnošću.
Dok druge sile koriste vojsku kao produženu ruku politike, EU se oslanja na pregovore bez čvrstog uporišta. A takav pristup, smatra Kedmi, u savremenom svetu više nema težinu.
„Ako imaš vojnu moć i koristiš je – računaćemo te. Ako je ne koristiš, zašto bismo te uopšte uzimali ozbiljno?“ – ovako on sumira logiku koja, po njegovom mišljenju, oblikuje budućnost međunarodnih odnosa.
Ovakav pristup, dodaje, već je vidljiv u aktuelnim krizama, od Bliskog istoka do rata u Ukrajini. Tamo gde su nekada dominirali pregovori, danas glavnu reč vode tenkovi i raketni sistemi. Diplomatija dolazi tek nakon što se odnos snaga jasno definiše na terenu.
Foto: Kirill Makarov / Panthermedia / Profimedia
Posebno kontroverzan deo njegove analize odnosi se na Evropsku uniju. Na pitanje da li EU može da postane imperijalna sila, Kedmi odgovara bez dileme – nema nikakve šanse.
On smatra da Unija nikada nije bila potpuno samostalna, već instrument politike Sjedinjenih Država. Evropske zemlje su, prema njegovim rečima, verovale da grade sopstveni projekat, dok su zapravo sledile interese Vašingtona.
Sada, kada ta podrška slabi, na površinu izlaze unutrašnje razlike koje su dugo bile potiskivane.
Kedmi postavlja i suštinsko pitanje – kada je Evropa uopšte bila istinski nezavisna? Tokom Drugog svetskog rata ili kasnije, kada je u potpunosti sledila američku politiku?
Podsećajući na početke evropskih integracija kroz zajedničko tržište uglja i čelika, on tvrdi da je današnja Evropska unija izrasla u složen, ali krhak sistem, u kojem među državama često nema stvarnog jedinstva.
Foto: Depositphotos/PromesaStudio
Razlike između zemalja, poput Italije i Portugalije ili Norveške i Holandije, po njegovom mišljenju, duboke su i teško premostive.
Pokušaji pojedinih članica da vode samostalnu politiku često nailaze na prepreke, a bez spoljne podrške, sistem pokazuje sve više slabosti.
Prema njegovoj proceni, Evropska unija ulazi u fazu u kojoj će se te razlike dodatno produbljivati, a bez snažne sile koja drži strukturu na okupu, projekat bi mogao da se suoči sa ozbiljnim izazovima opstanka.
Ipak, i pored oštrih ocena, ostaje otvoreno pitanje – da li je svet zaista ušao u eru u kojoj je jedini jezik sila ili postoji prostor za drugačiji balans?
Odgovor na to pitanje, čini se, neće dati analitičari, već događaji koji se već odvijaju pred očima celog sveta.
BONUS VIDEO:
