Kako sačuvati sobne biljke tokom velikih vrućina: Greške u zalivanju, suncu i klimi koje ih uništavaju

Ipak, uz pravilno zalivanje, malo senke i nekoliko promena u rutini, saksijsko cveće može preživeti vrućine i ostati zdravo i tokom najtoplijeg dela leta.

Kada temperatura danima prelazi 30 stepeni, ne menjaju se samo naše navike već i potrebe biljaka. Zemlja u saksijama brže gubi vlagu, sunce koje je tokom proleća bilo prijatno može da sprži listove, dok klima-uređaji i ventilatori dodatno isušuju vazduh. Zbog toga u julu i avgustu uobičajena rutina nege često više nije dovoljna.

To, međutim, ne znači da biljke treba svakodnevno zalivati ili potpuno skloniti od svetlosti. Najvažnije je da ih češće posmatramo i reagujemo na stvarno stanje zemlje i listova, umesto da se držimo unapred određenog rasporeda.

Proverite koliko se promenila količina svetlosti

Mesto koje je tokom proleća bilo idealno može leti postati previše izloženo direktnom suncu. Posebno su rizične južne i zapadne prozorske daske, na kojima se staklo zagreva i dodatno pojačava toplotu. Smeđe, blede ili suve površine na listovima mogu biti znak ožegotina.

Osetljive biljke poput kalateje, paprati, monstere i pojedinih fikusa zato pomerite nekoliko desetina centimetara ili metar od prozora. Druga mogućnost je postavljanje tanke, svetle zavese koja će ublažiti najjače zrake, ali neće potpuno blokirati dnevnu svetlost.

Pročitajte još

Jednostavan trik: Kako za samo dva minuta ohladiti pivo?

14:53

Japansko rešenje za vrućine: "Frižider" hladi telo za par min

19:25

BILA TITOVA MILJENICA: Šta je pred smrt tražio od pevačice

10:47

NAJJEZIVIJA SRPSKA IZREKA: Niko ne zna njeno pravo značenje

08:44

Kaktusi, aloe i većina sukulenata bolje podnose sunčane pozicije, ali čak i njih treba postepeno privikavati na jako letnje svetlo. Naglo premeštanje iz senke na podnevno sunce može izazvati oštećenja.

Zalivajte prema stanju zemlje, a ne kalendaru

Tokom vrelih dana biljke uglavnom traže češću proveru, ali ne nužno i svakodnevno zalivanje. Previše vode u toploj, stalno vlažnoj zemlji može izazvati truljenje korena jednako lako kao i tokom zime.

Prstom proverite gornja dva do tri centimetra supstrata. Ako su suvi, biljku zalijte temeljno, sve dok voda ne počne da izlazi kroz drenažne otvore. Zatim ispraznite ukrasnu posudu ili tacnu kako koren ne bi ostao potopljen.

Najbolje vreme za zalivanje je rano jutro, kada biljka može da usvoji vlagu pre najveće dnevne vrućine. Ako se zemlja potpuno osušila i voda samo prolazi uz ivice saksije, potopite saksiju u posudu sa vodom na desetak minuta, a zatim je ostavite da se dobro ocedi.

Zaštitite biljke od klime i ventilatora

Klima-uređaj rashlađuje prostor, ali stvara hladan i suv vazdušni tok koji biljkama često ne prija. Saksije ne bi trebalo da stoje direktno ispod uređaja, pored ventilatora ili na mestu na kojem se smenjuju velika vrućina i naglo hlađenje.

Takvi uslovi mogu dovesti do uvijanja listova, suvih vrhova i njihovog opadanja. Biljkama više odgovara blago strujanje vazduha nego direktan udar hladnog vazduha, pa ih tokom leta premestite na stabilnije mesto u prostoriji.

Tropske vrste mogu imati koristi od veće vlažnosti vazduha. Grupisanje nekoliko biljaka stvara povoljniju mikroklimu, dok je ovlaživač vazduha efikasnije rešenje od povremenog orošavanja.

Ako ipak prskate listove, činite to ujutru i izbegavajte biljke sa maljavim ili izrazito osetljivim lišćem.

Ne preterujte sa prihranom tokom toplotnog talasa

Proleće i leto jesu period aktivnog rasta, ali biljka koja se bori sa ekstremnom vrućinom nije spremna za intenzivnu prihranu. Ako su listovi klonuli, sprženi ili počinju da otpadaju, privremeno preskočite đubrivo i usredsredite se na stabilnu vlagu, svetlost i temperaturu.

Zdrave biljke možete prihranjivati razblaženim đubrivom prema uputstvu proizvođača, ali nikada u potpuno suvoj zemlji. Veliko presađivanje i ozbiljnije orezivanje takođe je bolje odložiti dok najtopliji dani ne prođu, osim kada je biljka izrazito vezana korenom ili supstrat više ne zadržava vodu.

Obratite pažnju na štetočine i signale stresa

Topao i suv vazduh pogoduje pojavi grinja, dok vlažan supstrat može privući sitne mušice. Jednom nedeljno pregledajte naličje listova, stabljike i površinu zemlje.

Prašinu sa glatkih listova uklonite vlažnom krpom, jer čist list lakše obavlja fotosintezu. Klonuli listovi najčešće ukazuju na žeđ, ali mogu biti i posledica previše vode ili pregrejanog korena.

Smeđe, suve ivice obično prate suv vazduh i neredovno zalivanje, dok blede mrlje češće nastaju zbog jakog sunca. Zato pre nego što dodate još vode, proverite zemlju i položaj saksije.

Letnja nega saksijskog cveća ne zahteva komplikovane rituale, već malo više pažnje. Redovno proveravanje supstrata, zaštita od podnevnog sunca i izbegavanje direktnog vazduha iz klime često su sasvim dovoljni da biljke dočekaju jesen bez većih posledica.

(Lepotaizdravlje)