Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
On je istovremeno ocenio da njegova zemlja više ne treba sebe da posmatra kao – zelenu bateriju Evrope, prenosi „Reuters“.
Norveška je nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine postala najveći evropski snabdevač prirodnim gasom. Danas obezbeđuje oko 30 odsto gasa potrebnog Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji.
Prošlogodišnja proizvodnja gasa bila je blizu rekordnog nivoa, dok je proizvodnja nafte dostigla najviši nivo od 2009. godine.
Zvanične prognoze, međutim, pokazuju da bi proizvodnja mogla značajno da opadne posle 2030. godine ukoliko ne budu otkrivena i razvijena nova nalazišta.
Foto: Depositphotos/Iurii
Barencovo more ključno za Evropu
Osland smatra da bi nastavak eksploatacije u Barencovom moru trebalo posmatrati i u kontekstu evropske energetske bezbednosti.
Pročitajte još
– S obzirom na današnje geopolitičko i bezbednosno okruženje i stanje sa resursima, smatram da je nastavak aktivnosti u Barencovom moru u interesu i Norveške i Evrope – rekao je Osland uoči energetske konferencije „ONS“ u Stavangeru.
Evropska unija formalno podržava zabranu novih bušenja na Arktiku radi zaštite životne sredine, ali se zbog pitanja energetske bezbednosti razmatra i promena takvog pristupa.
Norveška planira da proizvodnju i izvoz nafte i gasa zadrži na sadašnjem nivou najmanje do 2035. godine, a Barencovo more trebalo bi da ima važnu ulogu u tom planu.
– Ako Norveška želi da ostane dugoročan dobavljač nafte i gasa za Evropu, Arktik mora biti deo te priče – poručio je ministar.
To je naše suvereno pravo
Norveška u razgovorima sa zvaničnicima EU ističe da su delovi Barencovog mora otvoreni za naftne aktivnosti bez leda, slično Severnom moru.
Osland smatra da se argumenti njegove zemlje čuju u Briselu, ali naglašava da je razvoj resursa u Barencovom moru suvereno pravo Norveške, nezavisno od toga da li će Evropska unija ostati pri svom stavu o moratorijumu.
– Mi ćemo ta područja razvijati, a na Evropskoj uniji je odluka da li će uvesti moratorijum na kupovinu tog gasa ili nafte – rekao je Osland.
Arktička nafta bi, prema njegovim rečima, u svakom slučaju mogla da bude prodata na svetskom tržištu, dok bi gas mogao globalno da se izvozi kao tečni prirodni gas (LNG) iz postrojenja kompanije „Equinor“ na ostrvu Melkeja kod Hamerfesta.
I izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol pozvao je Evropsku uniju da preispita protivljenje novim naftnim i gasnim projektima na Arktiku, tvrdeći da su buduće zalihe važne za energetsku bezbednost.
Kritičari takvog pristupa, sa druge strane, upozoravaju da su potrebne godine da novi arktički projekti počnu sa radom.
Zelena baterija Evrope bila je pogrešna zamisao
Norveška, pored nafte i gasa, zahvaljujući velikoj mreži hidroelektrana proizvodi i značajne količine obnovljive električne energije, koju podmorskim kablovima izvozi u druge evropske zemlje.
Zemlja se ranije predstavljala kao – zelena baterija Evrope, ali Osland sada smatra da je ta ideja prevaziđena jer Norveška sama ne može da uravnoteži evropsko tržište električne energije.
– To je bila pogrešna zamisao – rekao je.
Povezivanje sa evropskim elektroenergetskim sistemom, uključujući veze sa Velikom Britanijom i Nemačkom, izazvalo je nezadovoljstvo dela norveške javnosti zbog rasta cena struje i veće izloženosti kretanjima cena na evropskom tržištu.
Osland je najavio da Norveška neće graditi nove interkonektore, ali da ostaje posvećena snažnoj energetskoj saradnji sa Evropom.
Pozvao je evropske zemlje da ojačaju sopstvene stabilne izvore snabdevanja energijom, ukazujući na posledice zatvaranja nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj, kao i nedostatak investicija u nove gasne elektrane.
– Budućnost je u veoma snažnom i integrisanom sistemu – zaključio je Osland.
BONUS VIDEO
