Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Он је истовремено оценио да његова земља више не треба себе да посматра као – зелену батерију Европе, преноси „Reuters“.
Норвешка је након почетка сукоба у Украјини 2022. године постала највећи европски снабдевач природним гасом. Данас обезбеђује око 30 одсто гаса потребног Европској унији и Великој Британији.
Прошлогодишња производња гаса била је близу рекордног нивоа, док је производња нафте достигла највиши ниво од 2009. године.
Званичне прогнозе, међутим, показују да би производња могла значајно да опадне после 2030. године уколико не буду откривена и развијена нова налазишта.
Фото: Depositphotos/Iurii
Баренцово море кључно за Европу
Осланд сматра да би наставак експлоатације у Баренцовом мору требало посматрати и у контексту европске енергетске безбедности.
Прочитајте још
– С обзиром на данашње геополитичко и безбедносно окружење и стање са ресурсима, сматрам да је наставак активности у Баренцовом мору у интересу и Норвешке и Европе – рекао је Осланд уочи енергетске конференције „ONS“ у Ставангеру.
Европска унија формално подржава забрану нових бушења на Арктику ради заштите животне средине, али се због питања енергетске безбедности разматра и промена таквог приступа.
Норвешка планира да производњу и извоз нафте и гаса задржи на садашњем нивоу најмање до 2035. године, а Баренцово море требало би да има важну улогу у том плану.
– Ако Норвешка жели да остане дугорочан добављач нафте и гаса за Европу, Арктик мора бити део те приче – поручио је министар.
То је наше суверено право
Норвешка у разговорима са званичницима ЕУ истиче да су делови Баренцовог мора отворени за нафтне активности без леда, слично Северном мору.
Осланд сматра да се аргументи његове земље чују у Бриселу, али наглашава да је развој ресурса у Баренцовом мору суверено право Норвешке, независно од тога да ли ће Европска унија остати при свом ставу о мораторијуму.
– Ми ћемо та подручја развијати, а на Европској унији је одлука да ли ће увести мораторијум на куповину тог гаса или нафте – рекао је Осланд.
Арктичка нафта би, према његовим речима, у сваком случају могла да буде продата на светском тржишту, док би гас могао глобално да се извози као течни природни гас (LNG) из постројења компаније „Equinor“ на острву Мелкеја код Хамерфеста.
И извршни директор Међународне агенције за енергију (IEA) Фатих Бирол позвао је Европску унију да преиспита противљење новим нафтним и гасним пројектима на Арктику, тврдећи да су будуће залихе важне за енергетску безбедност.
Критичари таквог приступа, са друге стране, упозоравају да су потребне године да нови арктички пројекти почну са радом.
Зелена батерија Европе била је погрешна замисао
Норвешка, поред нафте и гаса, захваљујући великој мрежи хидроелектрана производи и значајне количине обновљиве електричне енергије, коју подморским кабловима извози у друге европске земље.
Земља се раније представљала као – зелена батерија Европе, али Осланд сада сматра да је та идеја превазиђена јер Норвешка сама не може да уравнотежи европско тржиште електричне енергије.
– То је била погрешна замисао – рекао је.
Повезивање са европским електроенергетским системом, укључујући везе са Великом Британијом и Немачком, изазвало је незадовољство дела норвешке јавности због раста цена струје и веће изложености кретањима цена на европском тржишту.
Осланд је најавио да Норвешка неће градити нове интерконекторе, али да остаје посвећена снажној енергетској сарадњи са Европом.
Позвао је европске земље да ојачају сопствене стабилне изворе снабдевања енергијом, указујући на последице затварања нуклеарних електрана и електрана на угаљ, као и недостатак инвестиција у нове гасне електране.
– Будућност је у веома снажном и интегрисаном систему – закључио је Осланд.
БОНУС ВИДЕО
