Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Kafa sadrži stotine prirodnih jedinjenja koja mogu da utiču na varenje, nivo holesterola, apsorpciju hranljivih materija, pa čak i na delovanje pojedinih lekova.
Evo na koje sve načine kafa deluje na organizam:
Podstiče pražnjenje creva
Oko tri od deset ljudi kaže da ubrzo nakon ispijanja kafe oseti potrebu za odlaskom u toalet. Ova reakcija može da se javi i nakon kafe bez kofeina, što ukazuje na to da su za nju odgovorna i druga jedinjenja iz ovog napitka.
Tačan mehanizam još nije u potpunosti razjašnjen, ali je poznato da kafa može da podstakne aktivnost debelog creva. Efekat može biti izraženiji ujutru, kada je i rad creva prirodno pojačan.
Foto: Juanma Aparicio / Alamy / Profimedia
Na varenje mogu da utiču i dodaci koje stavljamo u kafu. Laktoza iz mleka, kao i pojedini zaslađivači bez šećera, kod nekih ljudi mogu da ubrzaju rad creva, naročito ako se konzumiraju u većim količinama.
Pročitajte još
Izaziva gorušicu, ali i kašalj
Kod pojedinih ljudi kafa može da pogorša simptome refluksa, stanja u kojem se želudačna kiselina vraća u jednjak. Osim gorušice, refluks može da izazove kašalj, piskanje u grudima i druge tegobe ako zahvati grlo i disajne puteve.
Kofein takođe može privremeno da poveća pritisak unutar oka kod nekih osoba sa glaukomom ili povišenim očnim pritiskom. Zbog toga se pojedinim pacijentima savetuje da ograniče unos kofeina, u skladu sa preporukom lekara.
Kafa i kofein mogu da budu povezani i sa određenim tegobama sa sluhom. Kod stanja u kojem Eustahijeva tuba, kanal koji povezuje srednje uho sa zadnjim delom nosa, ostaje neuobičajeno otvorena, osoba može da čuje sopstveni glas ili disanje glasnije nego inače. Nekim ljudima se zato savetuje da smanje unos kofeina i vode računa o hidrataciji. Ipak, nema dovoljno dokaza da kafa sama po sebi izaziva ovaj problem.
Foto: Depozitfoto/Towifqu
Uticaj kofeina na migrenu takođe je složen. U određenim okolnostima može da ublaži glavobolju, ali prevelike količine ili naglo smanjenje uobičajenog unosa kod nekih ljudi mogu da izazovu napad migrene.
Može da promeni delovanje pojedinih lekova
Jedinjenja iz kafe mogu da utiču na to kako organizam apsorbuje ili razgrađuje određene lekove. Na primer, kafa može da smanji apsorpciju pojedinih preparata za štitastu žlezdu i osteoporozu ako se uzimaju u kratkom razmaku.
Kofein takođe može da uspori razgradnju nekih supstanci u organizmu, što može da poveća njihovu koncentraciju u krvi. S druge strane, pojedini lekovi mogu da uspore razgradnju kofeina, pa njegovo dejstvo traje duže nego inače.
Zbog toga je važno proveriti uputstvo za terapiju i sa lekarom ili farmaceutom utvrditi koliko vremena treba da prođe između uzimanja leka i ispijanja kafe. Pravila se razlikuju u zavisnosti od preparata.
Utiče na nivo holesterola
Kafa sadrži jedinjenja poznata kao diterpeni, među kojima su kafestol i kahveol. Ona mogu da povećaju ukupni i LDL holesterol, poznat kao „loš“ holesterol.
Foto: Depozitfoto/poungsaed
Međutim, istraživanja ukazuju i na drugačije efekte. U pojedinim kratkoročnim ispitivanjima ova jedinjenja povezana su sa smanjenjem nivoa lipoproteina(a), čije povišene vrednosti predstavljaju faktor rizika za srčana oboljenja i moždani udar.
Druga jedinjenja iz kafe, poput hlorogenskih kiselina, mogla bi u manjoj meri da doprinesu snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju funkcije krvnih sudova.
Zbog različitih i ponekad suprotstavljenih dejstava, nije jednostavno odrediti kakav je ukupan uticaj kafe na zdravlje srca. Važni su i način pripreme, količina koja se pije i zdravstveno stanje osobe.
Utiče i na crevne bakterije
Kafa ne utiče samo na ljudski organizam već može da bude važna i za mikroorganizme koji žive u crevima.
Deo hlorogenskih kiselina ne apsorbuje se u tankom crevu, već dospeva do debelog creva, gde ih crevni mikroorganizmi razgrađuju u druga jedinjenja. Do tog dela sistema za varenje mogu da stignu i složeni ugljeni hidrati i melanoidini, materije koje nastaju tokom prženja kafe i koje mikroorganizmi mogu da fermentišu.
Manja istraživanja na ljudima ukazuju na to da konzumiranje kafe može da promeni sastav crevnog mikrobioma. Ipak, dokazi još nisu dovoljni da bi se kafa pouzdano svrstala među prebiotike, odnosno materije koje podstiču rast korisnih crevnih mikroorganizama.
Može da smanji apsorpciju gvožđa
Ispijanje kafe uz obrok može da smanji količinu gvožđa koju organizam apsorbuje iz hrane. To se posebno odnosi na nehem gvožđe, koje se uglavnom nalazi u namirnicama biljnog porekla.
Foto: Depositphotos/dmitriykp
Glavnu ulogu u ovom procesu nemaju kofein, već polifenoli iz kafe, uključujući hlorogenske kiseline. Oni mogu da se vežu za gvožđe u sistemu za varenje i tako otežaju njegovu apsorpciju.
Ovo je naročito važno za osobe koje već imaju niske zalihe gvožđa ili se u velikoj meri oslanjaju na biljne izvore ovog minerala.
To, međutim, ne znači da svi treba da se odreknu jutarnje kafe. Osobama kojima je važno da povećaju unos gvožđa može da koristi da kafu piju između obroka, umesto uz hranu bogatu ovim mineralom.
Pokreće varenje čak i kada je stomak prazan
Kafa može da podstakne određene procese u sistemu za varenje čak i kada u želucu nema hrane. Istraživanja ukazuju na to da može da stimuliše pankreas da oslobađa tripsin, enzim koji učestvuje u varenju proteina.
Ovaj efekat zabeležen je i nakon konzumiranja kafe bez kofeina, što dodatno ukazuje na ulogu drugih sastojaka napitka.
Foto: Depositphotos/gpointstudio
Kafa može da utiče i na hormone koji učestvuju u regulisanju apetita i osećaja sitosti. Ipak, dosadašnja istraživanja nisu dala dosledan odgovor na pitanje da li ove promene dovode do toga da ljudi jedu više ili manje.
Reakcija na kafu nije ista kod svih ljudi
Kafa je mnogo više od napitka koji nas razbuđuje. NJena brojna prirodna jedinjenja mogu da utiču na varenje, crevne mikroorganizme, nivo holesterola, apsorpciju gvožđa i delovanje pojedinih lekova.
Neki od tih efekata mogu biti korisni, dok drugi kod određenih ljudi mogu da izazovu tegobe.
Zato reakcija na kafu nije ista kod svih, a značaj imaju količina, način pripreme i individualno zdravstveno stanje. Naučnici nastavljaju da istražuju ove složene mehanizme, piše SciTechDaily.
BONUS VIDEO:
