Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Кафа садржи стотине природних једињења која могу да утичу на варење, ниво холестерола, апсорпцију хранљивих материја, па чак и на деловање појединих лекова.
Ево на које све начине кафа делује на организам:
Подстиче пражњење црева
Око три од десет људи каже да убрзо након испијања кафе осети потребу за одласком у тоалет. Ова реакција може да се јави и након кафе без кофеина, што указује на то да су за њу одговорна и друга једињења из овог напитка.
Тачан механизам још није у потпуности разјашњен, али је познато да кафа може да подстакне активност дебелог црева. Ефекат може бити израженији ујутру, када је и рад црева природно појачан.
Фото: Juanma Aparicio / Alamy / Profimedia
На варење могу да утичу и додаци које стављамо у кафу. Лактоза из млека, као и поједини заслађивачи без шећера, код неких људи могу да убрзају рад црева, нарочито ако се конзумирају у већим количинама.
Прочитајте још
Изазива горушицу, али и кашаљ
Код појединих људи кафа може да погорша симптоме рефлукса, стања у којем се желудачна киселина враћа у једњак. Осим горушице, рефлукс може да изазове кашаљ, пискање у грудима и друге тегобе ако захвати грло и дисајне путеве.
Кофеин такође може привремено да повећа притисак унутар ока код неких особа са глаукомом или повишеним очним притиском. Због тога се појединим пацијентима саветује да ограниче унос кофеина, у складу са препоруком лекара.
Кафа и кофеин могу да буду повезани и са одређеним тегобама са слухом. Код стања у којем Еустахијева туба, канал који повезује средње ухо са задњим делом носа, остаје неуобичајено отворена, особа може да чује сопствени глас или дисање гласније него иначе. Неким људима се зато саветује да смање унос кофеина и воде рачуна о хидратацији. Ипак, нема довољно доказа да кафа сама по себи изазива овај проблем.
Фото: Депозитфото/Towifqu
Утицај кофеина на мигрену такође је сложен. У одређеним околностима може да ублажи главобољу, али превелике количине или нагло смањење уобичајеног уноса код неких људи могу да изазову напад мигрене.
Може да промени деловање појединих лекова
Једињења из кафе могу да утичу на то како организам апсорбује или разграђује одређене лекове. На пример, кафа може да смањи апсорпцију појединих препарата за штитасту жлезду и остеопорозу ако се узимају у кратком размаку.
Кофеин такође може да успори разградњу неких супстанци у организму, што може да повећа њихову концентрацију у крви. С друге стране, поједини лекови могу да успоре разградњу кофеина, па његово дејство траје дуже него иначе.
Због тога је важно проверити упутство за терапију и са лекаром или фармацеутом утврдити колико времена треба да прође између узимања лека и испијања кафе. Правила се разликују у зависности од препарата.
Утиче на ниво холестерола
Кафа садржи једињења позната као дитерпени, међу којима су кафестол и кахвеол. Она могу да повећају укупни и ЛДЛ холестерол, познат као „лош“ холестерол.
Фото: Депозитфото/poungsaed
Међутим, истраживања указују и на другачије ефекте. У појединим краткорочним испитивањима ова једињења повезана су са смањењем нивоа липопротеина(а), чије повишене вредности представљају фактор ризика за срчана обољења и мождани удар.
Друга једињења из кафе, попут хлорогенских киселина, могла би у мањој мери да допринесу снижавању крвног притиска и побољшању функције крвних судова.
Због различитих и понекад супротстављених дејстава, није једноставно одредити какав је укупан утицај кафе на здравље срца. Важни су и начин припреме, количина која се пије и здравствено стање особе.
Утиче и на цревне бактерије
Кафа не утиче само на људски организам већ може да буде важна и за микроорганизме који живе у цревима.
Део хлорогенских киселина не апсорбује се у танком цреву, већ доспева до дебелог црева, где их цревни микроорганизми разграђују у друга једињења. До тог дела система за варење могу да стигну и сложени угљени хидрати и меланоидини, материје које настају током пржења кафе и које микроорганизми могу да ферментишу.
Мања истраживања на људима указују на то да конзумирање кафе може да промени састав цревног микробиома. Ипак, докази још нису довољни да би се кафа поуздано сврстала међу пребиотике, односно материје које подстичу раст корисних цревних микроорганизама.
Може да смањи апсорпцију гвожђа
Испијање кафе уз оброк може да смањи количину гвожђа коју организам апсорбује из хране. То се посебно односи на нехем гвожђе, које се углавном налази у намирницама биљног порекла.
Фото: Depositphotos/dmitriykp
Главну улогу у овом процесу немају кофеин, већ полифеноли из кафе, укључујући хлорогенске киселине. Они могу да се вежу за гвожђе у систему за варење и тако отежају његову апсорпцију.
Ово је нарочито важно за особе које већ имају ниске залихе гвожђа или се у великој мери ослањају на биљне изворе овог минерала.
То, међутим, не значи да сви треба да се одрекну јутарње кафе. Особама којима је важно да повећају унос гвожђа може да користи да кафу пију између оброка, уместо уз храну богату овим минералом.
Покреће варење чак и када је стомак празан
Кафа може да подстакне одређене процесе у систему за варење чак и када у желуцу нема хране. Истраживања указују на то да може да стимулише панкреас да ослобађа трипсин, ензим који учествује у варењу протеина.
Овај ефекат забележен је и након конзумирања кафе без кофеина, што додатно указује на улогу других састојака напитка.
Фото: Depositphotos/gpointstudio
Кафа може да утиче и на хормоне који учествују у регулисању апетита и осећаја ситости. Ипак, досадашња истраживања нису дала доследан одговор на питање да ли ове промене доводе до тога да људи једу више или мање.
Реакција на кафу није иста код свих људи
Кафа је много више од напитка који нас разбуђује. Њена бројна природна једињења могу да утичу на варење, цревне микроорганизме, ниво холестерола, апсорпцију гвожђа и деловање појединих лекова.
Неки од тих ефеката могу бити корисни, док други код одређених људи могу да изазову тегобе.
Зато реакција на кафу није иста код свих, а значај имају количина, начин припреме и индивидуално здравствено стање. Научници настављају да истражују ове сложене механизме, пише SciTechDaily.
БОНУС ВИДЕО:
