Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
U Srbiji važi izborni cenzus od tri odsto (uveden 2020. godine), što znači da sve političke opcije koje ostanu ispod te crte ne učestvuju u raspodeli mandata - izuzev stranaka nacionalnih manjina.
Šta se onda dešava sa glasovima "izbornih gubitnika" i da li su oni zaista propali?
Odgovor leži u matematičkom modelu koji je još u 19. veku osmislio belgijski matematičar Viktor D’Ont. NJegov sistem proporcionalne raspodele primenjuje se u Srbiji od obnove višestranačja 1990-ih godina.
Najjednostavnije rečeno, po ovom sistemu glasovi lista koje nisu prešle cenzus uglavnom se prelivaju najjačim političkim opcijama, odnosno onima koje su osvojile najveći procenat glasova.
Foto: depositphotos/ginasanders
Pravo na raspodelu poslaničkih mandata imaju samo liste koje osvoje najmanje tri odsto glasova izašlih birača.
Pročitajte još
Izuzetak su liste nacionalnih manjina, koje u raspodeli učestvuju i ako ne pređu cenzus. NJihovi količnici se u tom slučaju uvećavaju za 35 odsto, što im olakšava ulazak u parlament, iako im ne garantuje mandat. Ako nijedna lista ne bi prešla tri odsto, u raspodelu bi ušle sve opcije koje su osvojile glasove - što je u praksi gotovo nemoguće.
Sama raspodela odvija se po sistemu najvećeg količnika:
- Broj glasova svake liste koja je prešla cenzus deli se rednim brojevima od 1 do 250.
- Na primer, ako cenzus pređu četiri liste, formira se niz od 1.000 količnika (4 x 250), dok bi u slučaju deset lista taj niz brojao 2.500 količnika.
- Svi dobijeni količnici se rangiraju od najvećeg do najmanjeg, a u obzir se uzima samo prvih 250 - koliko ima i mesta u Skupštini. Stranka dobija onoliko mandata koliko se njenih količnika nađe među tih prvih 250.
U retkim situacijama kada dve ili više lista imaju identičan količnik na poslednjem, 250. mestu, odlučujući mandat pripada onoj stranci koja je na izborima osvojila veći ukupan broj glasova.
BONUS VIDEO
