Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Kad se čamcem plovi preko Skadarskog jezera, voda deluje mirno i plitko. Lokvanji, trska i ribarske mreže govore isto: na mnogim mestima visok čovek bi skoro mogao dotaći dno. Prosečna dubina je oko pet metara, pa je najveće jezero Balkana po zapremini zapravo velika plitka površina između Crne Gore i Albanije.
Ali to nije cela priča. U stenovitim zalivima ispod Rumije, gde krečnjak pada direktno u vodu, postoje mesta na kojima se menja boja jezera, voda je hladnija, a površina se ponekad blago komeša. Meštani ih zovu oči.
Robert Harding Productions / robertharding / Profimedia
Rupe ispod nivoa mora
Oko je potopljena kraška vrtača, levak u krečnjaku koji se na dnu jezera otvara naniže. Iz njegovog dna izbija podzemna voda. Kiša koja padne po okolnim planinama ponire u kraš, putuje kroz pukotine i nikad se ne pojavi kao reka na površini. Umesto toga, izlazi pravo u jezero, odozdo.
Površina jezera je samo nekoliko metara iznad mora, a dno je u jugozapadnom delu već oko dva metra ispod nivoa mora. Zato geografi Skadarsko jezero nazivaju kriptodepresijom. Dna svih oka su ispod nivoa mora, a najdublje, Raduš, spušta se do šezdesetak metara.
Voda iz oka dolazi iz dubine kraša i ima skoro istu temperaturu cele godine. Jezero oko nje se leti zagreje, a zimi ohladi. Zato oka deluju kao prirodni termostat: leti hlade okolnu vodu, a zimi je greju.
Pročitajte još
Hidrogeolozi tu razliku koriste u istraživanju. Na toplotnim snimcima površine jezera oka se vide kao mrlje drugačije temperature, pa se tako traže i izvori čiji položaj ribari nisu poznavali.
Foto: Printskrin/Youtube/Pavel Baturin Photography
Ribari i oka
Za ribare oka nikad nisu bila samo geografska zanimljivost. Kad jezero zimi zahladi, riba se skuplja oko toplijih izvora. Najvažnija je ukleva, sitna srebrna riba koja živi samo u slivovima Skadarskog i Ohridskog jezera. Lov ukleve na okama je stara tradicija, a godinama je ukleva činila veći deo ukupnog ulova na jezeru.
Baš zato su neka oka danas zaštićena. Pančeva oka su poseban rezervat unutar Nacionalnog parka, a crnogorski propisi zimi zabranjuju noćni ribolov na nekim okama, poput Karuča i Pančevih oka.
Raduš, Karuč i desetine drugih
Najpoznatije je oko Raduš, u istoimenom zalivu. Zbog čiste vode razmatrano je kao moguće izvorište vode za piće za crnogorsko primorje, ali količina vode koju daje nikad nije pouzdano izmerena.
Uz stenovitu obalu nižu se i Karuč, Modro oko, Volač i desetine drugih. U jezeru je registrovano oko četrdeset podvodnih izvora, a neki se i danas otkrivaju tek na toplotnim snimcima.
Foto: Printskrin/Youtube/Pavel Baturin Photography
Voda koju niko ne vidi
Najveći deo vode u jezero donosi Morača, oko 62 odsto. Ostatak dolazi iz više od dvesta stalnih i povremenih kraških izvora, a mnogi od njih su ispod površine jezera. Skadarsko jezero, dakle, velikim delom puni reka koja nema korito: voda planina koja se spušta kroz krečnjak i ulazi u jezero kroz njegove oči.
Naučnici koji decenijama proučavaju jezero priznaju da taj proces još nije do kraja poznat. Ne zna se tačno odakle dolazi sva voda, koliko je ima i kojim putevima teče. Ispod mirne, plitke površine najvećeg jezera na Balkanu i dalje postoji mapa koju niko nije nacrtao.
BONUS VIDEO
