Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Dok su u periodu od 2007. do 2016. godine trošila oko 1,5 miliona tona drvnih goriva godišnje, u 2023. i 2024. godini potrošila su manje od milion tona. Drvo ipak ostaje važan izvor energije, pre svega na selu.
Poslednjih godina je tako u Sloveniji, uz opšti trend smanjenja ukupne potrošnje energije u domaćinstvima, primetan i trend prelaska brojnih domaćinstava sa drvnih goriva, odnosno ogrevnog drveta, sečke i peleta, na druge energente, prvenstveno na električnu energiju. U 2024. godini drvna goriva su činila 32 odsto ukupne potrošnje energije u domaćinstvima, što je nešto manje nego godinu dana ranije i istovremeno najmanje u periodu od 2004. godine.
Foto: Depositphotos/Spitzi
Drvna goriva važna alternativa fosilnim gorivima
Pre otprilike 20 godina njihov udeo je bio iznad 40 odsto, a neke godine i bliže 50 odsto. Najveći udeo je, sa druge strane, pretprošle godine činila električna energija sa 35 odsto, čiji se značaj u strukturi potrošnje energije domaćinstava poslednjih godina povećava, s obzirom na to da je pre 20 godina bio na oko 20 odsto. Podaci tako ukazuju na postepenu promenu strukture upotrebe energenata u domaćinstvima i smanjenje značaja drvnih goriva.
U periodu od 2007. do 2016. godine domaćinstva su u proseku trošila oko 1,5 miliona tona drvnih goriva godišnje, u periodu 2017-2022. prosečna godišnja potrošnja se smanjila na približno 1,2 miliona tona, a u 2023. i 2024. godini iznosila je nešto manje od milion tona, piše u najnovijoj analizi stanja na tržištu drveta koju je šumarski institut objavio pre nekoliko dana. Uprkos smanjenju potrošnje, drvna goriva ostaju važan obnovljiv izvor energije u domaćinstvima, prvenstveno na selu, gde upotreba drveta za grejanje ima dugu tradiciju, naglasili su na institutu. Tome doprinose i velika pošumljenost Slovenije i činjenica da značajan deo domaćinstava ima na raspolaganju drvo iz sopstvene šume.
I dalje važi da drvna goriva, uz održivo gazdovanje šumama, odgovarajući kvalitet i upotrebu savremenih ložišta, mogu predstavljati važnu alternativu fosilnim gorivima i doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Za domaćinstva sa sopstvenim izvorom drveta imaju važnu ulogu i sa ekonomskog aspekta, jer mogu smanjiti zavisnost od kupljenih energenata, dok istovremeno njihova lokalna proizvodnja i upotreba doprinose jačanju lokalnih šumsko-drvnih lanaca i privrede.
Pročitajte još
Drvo i dalje najpovoljnije
Veća upotreba električne energije, prvenstveno pri prelasku sa starijih peći na drvnu biomasu na efikasne električne sisteme grejanja, kao što su toplotne pumpe, može u međuvremenu doprineti smanjenju lokalnih emisija zagađivača vazduha. Uticaj na emisije gasova sa efektom staklene bašte zavisi od načina proizvodnje potrošene električne energije.
Istovremeno, veća elektrifikacija grejanja povećava značaj pouzdanog snabdevanja električnom energijom i kretanja cena električne energije. Šumarski institut je inače 2011. godine uspostavio sveobuhvatan sistem praćenja cena drvnih goriva na tržištu. Do ove godine cene su pratili dva puta godišnje - pre i posle grejne sezone - a od ove godine institut je uveo kvartalno prikupljanje cena. U Sloveniji, inače, drvna goriva i dalje spadaju u cenovno povoljnije izvore energije, ali se u poslednjih 15 godina, uz povremena kolebanja, njihova cena u trendu povećava.
U celom posmatranom periodu, među poređenim energentima, najskuplji izvor energije bilo je lož ulje, koje karakterišu i izražena kolebanja cena. Ove godine su, zbog rasta cena naftnih derivata u svetlu rata na Bliskom istoku i nastavka rata između Ukrajine i Rusije, cene posebno porasle. Cena prirodnog gasa je od 2021. godine izrazito rasla, od 2024. je uglavnom padala, a poslednjih meseci je ponovo počela intenzivnije da raste. U avgustu, kada je šumarski institut objavio poslednja poređenja cena drvnih goriva, cena lož ulja iznosila je preračunato u proseku 149 evra po megavat-satu (MWh), dok je cena peleta, koji su bili najskuplji među posmatranim drvnim gorivima, iznosila 97 evra po MWh, odnosno 35 odsto manje.
Razlika između cene drva i lož ulja je u avgustu, po prvi put posle 2022. godine, premašila 50 odsto. Najjeftinija je bila drvna sečka (koja se koristi kao sirovina za pravljenje peleta i briketa), čija je cena bila 75 odsto niža od cene lož ulja. Za cene drvnih goriva je inače karakteristična sezonska dinamika, jer su po pravilu više na početku grejne sezone i niže na njenom kraju. Zbog toga se pri sledećem kvartalnom poređenju cena krajem godine, odnosno na početku grejne sezone, može očekivati ponovno povećanje cena, naveli su u šumarskom institutu.
BONUS VIDEO
